U dubini deponije u Vinči još tinjaju žarišta

Požar je lokalizovan za manje od 24 sata, ali je prethodna procena o potrebnom vremenu za potpuno gašenje bila pogrešna, jer se ispostavilo da najveći izazov predstavlja konačno gašenje žarišta na kosinama deponije, tvrdi direktor kompanije Beo Čista Energija Vladimir Milovanović, u odgovorima našem listu.

– Da bi se do tih žarišta na kosinama stiglo, moramo da sagradimo pristupne puteve preko „močvarnog“ terena kojim će teške mašine dopremiti velike količine zemlje koje su neophodne za zatrpavanje požarnih mesta. To zahteva veliko angažovanje mehanizacije i još uvek je u toku prekrivanje nepristupačnih padina na istočnoj i severoistočnoj strani deponije zemljom gde se nalaze žarišta koja još uvek produkuju dim u manjim količinama. Akcija još traje i vreme do konačne pobede požara se broji u danima, a doprinos imaju i niže temperature i nada da će uskoro pasti i obilnija kiša koja će rashladiti čitavu deponiju. Moramo imati na umu da zbog nagomilanog neobrađenog otpada tokom više od 40 godina, postojeća deponija proizvodi i emituje deponijski gas i da uvek postoji požar unutar postojeće deponije, objašnjava Milovanović stanje na deponiji u trenutku kada su pisani odgovori stigli našem listu, krajem prošle nedelje.

Kako Milovanović dodaje, glavna svrha ovog javno-privatnog partnerstva upravo i jeste da se reši taj, osnovni problem.

– Požari na neuređenim deponijama komunalnog otpada su česti odnosno, u utrobi deponije stalno tinjaju. Tako da deponija Vinča nije nikakav izuzetak i godinama unazad je bilo više desetina požara na ovoj deponiji. Požari na smetlištima, kao što je ovo u Vinči, mogu biti površinski i dubinski (tinjajući požari) izazvani razgradnjom otpada kojom prilikom nastaje lako zapaljiv deponijski gas. Kada se steknu određeni vremenski uslovi može doći do samozapaljenja ovog gasa što osim požara donosi i čitav niz drugih posledica. Dodatno, nestabilnost dela tela deponije izazvana akumulacijom procednih voda i postojanje klizišta zahtevaju da se sa velikom pažnjom pristupa gašenju požara kako se ne bi ugrozili životi ljudi koji gase požar i skupa mehanizacija, navodi Milovanović.

On dodaje da je združenim snagama gradskog Štaba za vanredne situacije, vatrogasne službe i Beo Čiste Energije požar u rekordnom roku stavljen pod kontrolu gašenjem svih otvorenih plamenova, dok i dalje traju napori da se na žarišta na nepristupačnim mestima prekine dotok kiseonika i u potpunosti zaustavi tinjanje i emisija dima.

Prema Milovanovićevim rečima, Beo Čista dva puta dnevno izveštava o statusu gašenja požara Sekretarijat za zaštitu životne sredine i Gradski štab za vanredne situacije.

Javnost nije bila upoznata sa tim ko u ovom trenutku zaista upravlja deponijom u Vinči, a do građana su stizale informacije da Beo Čista još nije preuzela taj posao, jer čeka odobrenje iz Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Kako Milovanović odgovara, novi privatni partner je ipak, od 18. avgusta, jedini nadležan da se tim poslom bavi.

– Ministarstvo nam je izdalo dozvolu za upravljanje inertnim otpadom 17. avgusta, i shodno tome, od 18. avgusta po Ugovoru o JPP, Beo Čista Energija je preuzela upravljanje nad deponijom, iako još delimično pod požarom. Beo Čista užurbano radi reviziju projekta i završava studije kako bi se izvršila sanacija klizišta, stabilizacija deponije u celini i pristupilo izgradnji „sarkofaga“ na 42 hektara površine deponije od mineralnih i geosintetičkih materijala. Počinje se i sa realizacijom važnog dela čitavog projekta, planiranog Ugovorom o JPP. Sa progresom prekrivanja deponije sukcesivno će se postavljati sistem za sakupljanje deponijskog gasa koji će biti iskorišćen za proizvodnju energije u postrojenju za energetsko iskorišćenje deponijskog gasa. Deponija u Vinči postoji 44 godine i svakog dana je na nju dolazilo 1.500 do 1.600 tona otpada. Trenutno je teško zamisliti da će 42 hektara otpada posle rekultivacije postati zelena površina i da iz deponije više neće slobodno odlaziti metan u atmosferu kao što je odlazio 44 godine i kada deponija nije gorela, zaključuje Milovanović.

Na temu merenja zagađenja vazduha, Milovanović kaže da je prema Ugovoru o JPP Beo Čista ima obavezu da instalira mernu stanicu na deponiji pre puštanja u rad postrojenja za energetsko iskorišćenje otpada.

– Merenja će se sprovoditi u skladu sa zakonima Republike Srbije koji su usklađeni sa propisima Evropske Unije i najboljim dostupnim tehnikama, dodaje direktor te kompanije.

Zagađenje tema za potkusurivanje

Na stavove stručnjaka, da se trenutno ne mere koncentracije opasnih jedinjenja u vazduhu zagađenom sagorevanjem deponijskog otpada. Milovanović kaže da je merenje zagađenje „empirijski podatak“ a ne „tema za potkusurivanje i zastrašivanje građana“.

– Koncentracije štetnih materija u vazduhu se mere u skladu sa postojećom regulativom i odlukama nadležnih organa (nezavisno od ovog trenutnog događaja) i ukoliko se utvrde indikacije da su potrebne dodatne analize verujem da će to biti i urađeno. Čini se verovatnim da je udar visoko rizičnog zagađenja neposredno po izbijanju požara trajao relativno kratko i da nije mogao da proizvede dramatične posledice kako se predstavlja u delu medija. Neophodno je da se stručnjaci ujedine u zajedničkom stavu u vezi sa vrstom podataka i obuhvatom merenja, radi unapređenja regulative i njene primene a u cilju zaštite zdravlja građana i životne sredine, kaže Milovanović.

Na gašenju žarišta dnevno radi 30 ljudi

Trenutno, u gašenju požara učestvuje u proseku 30 osoba, 19 jedinica mehanizacije i jedna dežurna vatrogasna jedinica. Zbog smanjenje vidljivosti i nepristupačnosti terena, tokom noći nema aktivnosti. Čitavu akciju gašenja prati primena strogih mera zaštite ljudi koji ulaskom u vatru i dim rizikuju svoje živote u zoni požara da bi ih ugasili, kao i skupe mehanizacije koja se kreće po nestabilnom terenu kojem preti opasnost od urušavanja, navodi Milovanović.