U DVE REČI

Slovački Antimonopolni ured kaznio je do sada najvišom novčanom kaznom, od 26.000 evra, Ministarstvo kulture zbog dotacija državnoj novinskoj agenciji TASR. Ministarstvo je zbog TASR kažnjeno i 2005, sa gotovo 6.000 evra, a zatim i prošle godine, kada je, zbog nelegalne pomoći novinskoj agenciji, moralo da plati 8.800 evra. Antimonopolni ured je i sada, kao i tada, konstatovao da država onemogućava slobodnu konkurenciju na tržištu. „Finansiranjem iz javnih izvora i onih aktivnosti agencije koje na tržištu komercijalno nude drugi, ministarstvo onemogućava konkurenciju na tržištu“, obrazložio je Antimnopolni ured. Već prilikom odlučivanja o prvoj kazni ured, koji nadzire fer pravila konkurencije i poslovanja na slovačkom tržištu, pa i na medijskom u skladu sa propisima EU, upozorio je da država ne može da stavlja u neravnopravni položaj nezavisne agencije. Komercijalna agencija SITA, čija ponuda zadovoljava slovačke medije toliko da su neki, između ostalih i nacionalna televizija, otkazali TASR servis, žalila se tada Antimonopolnom uredu da državna agencija može da nudi dampinške cene za svoje proizvode zahvaljujući državnim dotacijama.
Brisel – EU juče je dala konačno odobrenje Kipru i Malti da od sledeće godine počnu da koriste zajedničku valutu evro, čime će broj zemalja članica bloka koje koriste tu valutu porast na 15. Diplomate kažu da su ministri za finansije podržali da se dve male mediteranske zemlje priključe evro zoni od 1. januara. Kipar i Malta će doprineti sa malo više od milion ljudi ukupnom broju od 318 miliona onih koji trenutno koriste evro. Njihove ekonomije čine samo 0,2 odsto bruto nacionalnog proizvoda evro zone. Obe zemlje su postale članice Unije u maju 2004. Samo je Slovenija, koja se priključila u isto vreme, do sada prihvatila evro valutu. Najveće novopridošle zemlje u EU, Poljska, Mađarska, Češka, Rumunija i Bugarska tek treba da odrede datum ulaska u evro zonu. Malta i Kipar su teško radile kako bi ispunile striktne ekonomske standarde EU zemalja evro zone.
Berlin – Od 8.465 ljudi koji su u prvoj polovini ove godine u Nemačkoj podneli zahtev za azil, najviše je onih koji su došli iz Srbije. Od januara do juna je 1.065 državljana Srbije podnelo zahtev za dobijanje političkog azila u Nemačkoj. Na drugom mestu su Iračani (864) i građani Turske (740), a slede ljudi iz Vijetnama, Rusije, Libana, Irana i Sirije. Prema poslednjim raspoloživim podacima Saveznog ureda za migraciju i izbeglice, među podnosiocima zahteva za azil iz Srbije, 37 odsto su Albanci i 43 odsto Romi, dok Srba ima 2,5 odsto. Pri tome broj azilanata iz Srbije, kao i ukupan broj novih zahteva za azil, stalno opada od početka devedesetih godina i usvajanja oštrijih propisa.