Osamdeset zemalja i Evropska komisija potpisale su u subotu u sedištu UN u Njujorku međunarodnu konvenciju o pravima osoba s posebnim potrebama kojih, prema procenama, u svetu ima 650 miliona. Četrdesetdve zemlje su potpisale i dodatni protokol koji tim osobama omogućava da komitetu stručnjaka podnesu tužbu zbog kršenja ljudskih prava pošto iscrpu sva sredstva u svojim zemljama.
Osamdeset zemalja i Evropska komisija potpisale su u subotu u sedištu UN u Njujorku međunarodnu konvenciju o pravima osoba s posebnim potrebama kojih, prema procenama, u svetu ima 650 miliona. Četrdesetdve zemlje su potpisale i dodatni protokol koji tim osobama omogućava da komitetu stručnjaka podnesu tužbu zbog kršenja ljudskih prava pošto iscrpu sva sredstva u svojim zemljama.
„Ovaj istorijski trenutak je direktan rezultat snažnih napora osoba s posebnim potrebama kako bi postigle da istorijska nepravda bude ispravljena“, izjavila je zamenica generalnog sekretara Aša-Roze Migiro. Ta konvencija, kako je precizirala, zabranjuje diskriminaciju osoba s posebnim potrebama u svim segmentima života, uključujući zapošljavanje, pravosuđe, obrazovanje, zdravstvo i saobraćaj. Konvencijom se zahteva da javne zgrade budu pristupačne osobama s posebnim potrebama. Konvencija je u decembru usvojena konsenzusom 192 zemlje članice Generalne skupštine UN. Ona će stupiti na snagu čim je ratifikuje najmanje 20 zemalja, što je već u subotu učinila Jamajka.
Moskva – U Rusiji je juče stupio na snagu zakon kojim se strancima zabranjuje rad u trgovini. Po novom zakonu samo će ruski državljani moći da rade u prodavnicama i na pijacama, mada će stranci moći da budu zaposleni kao istovarivači robe, čistaci ili zakupci na veliko. Zakon je predložen pošto je predsednik Vladimir Putin rekao da treba zaštititi interese domaćeg stanovništva, posle incidenata koji su izbili u nekim mestima.
Glavni u nizu incidenata dogodio se u gradu Kondopogi, kada su dva muškarca iz tog grada ubijena tokom svađe s dvojicom Čečena. Iseljeničke organizacije u Rusiji su osudile novi zakon kao nepravedan i nemoguć za sprovođenje. Desetine hiljada stanovnika bivših sovjetskih republika, od kojih 20.000 samo u Moskvi, tradicionalno drže tezge na ruskim pijacama. Pijace su obezbeđivale zaposlenje za ljude iz siromašnih sovjetskih republika, koji su bili spremni da rade po ceo dan za malu platu. Ruski mediji upozoravaju da će posledica novog zakona verovatno biti skok cena, ali vlasti tvrde da će rast cena biti u skladu sa stopom inflacije.
Katmandu – Bivši pripadnici maoističke gerile Nepala juče su, polaganjem zakletve, postali ministri nove vlade, u sklopu ključnog mirovnog sporazuma kojim se okončavaju desetogodišnji sukobi. Pet bivših pobunjenika izabrano je za ministre nove vlade koju će voditi premijer Džirija Prasad Koirala. Polaganje zakletve direktno je prenošeno na nacionalnoj televiziji. „Novo poglavlje je počelo u istoriji Nepala. Ujedinimo se svi i dovršimo to poglavlje“, rekao je premijer. Sedam političkih partija Nepala i maoisti dogovorili su se o učvršćivanju mirovnog sporazuma iz 2006. i formiranju vlade. Izbori će biti održani 20. juna kako bi bio formiran parlament koji će sastaviti novi ustav i izjasniti se o budućnosti monarhije. Maoisti, koji zahtevaju ukidanje monarhije, zalažu se da Nepal postane republika. Oružana borba maoističke gerile počela je 1996, a u sukobima je poginulo 13.000 ljudi. U Nepalu, državi Himalaja smeštenoj između Indije i Kine, mir vlada od 21. novembra 2006. zahvaljujući istorijskom sporazumu o podeli vlasti između sedam političkih partija i maoista. Lider maoista Pračanda, tada je obećao da će gerilu unaprediti u pravu političku partiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.