U Evropi se prosečno reciklira oko 50 odsto baterija, u Srbiji ne postoji rešenje

Svaki građanin Srbije godišnje iskoristi čak kilogram baterija, kaže Sanja Knežević Mitrović iz Nacionalne alijanse za ekonomski razvoj (NALED).

„Nažalost, u većini slučajeva baterije završe zajedno sa komunalnim otpadom što znači da zbog toga što ih mi bacimo u našoj kanti za smeće u kući završe na deponiji. Sobzirom na to da baterije i sijalice predstavljaju opasni otpad, prilikom odlaganja na smetlišta te opasne materije olovo, kadmijum i živa, idu direktno u zemljište potom u vode i vazduh i tako dospevaju u naš lanac ishrane“, objašnjava Knežević.

Baterije su opasan otpad i zbog toga moraju da se posebno tretiraju. Međutim, u Srbiji za sada ne postoji sistemsko rešenje za prikupljanje ovog otpada. Građani sami odlažu baterije na mestima gde je to omogućeno, na primer u pojedinim supermarketima ili javnim objektima.

U Srbiji ne postoji postrojenje za njihovu reciklažu, već se one izvoze. Taj posao obavlja samo jedna kompanija i ona ih izvozi u Nemačku, kažu u Naledu.

„Ono što je problematično je da naša zakonska regulativa ne prepoznaje tj. subvencije daje samo za one tokove otpada koji se recikliraju u Srbiji i zato je ovaj tok otpada zapostavljen zato što se samo sakupljanje vrši u Srbiji, a tretman je van granica naše zemlje iz tog razloga je prilično neisplativo sistemski uspostaviti mrežu za sakupljanje baterija, zato što je jedan kilogram baterija da bi se propisno tretirao i izvezao na dalji tretman košta oko četiri evra“, kaže Knežević.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, na srpsko tržište se godišnje plasira oko 600 tona baterija i akumulatora. 2020. godine reciklirano je tek nešto više od 17 tona. Subvencije države za tretman baterija pomogle bi u rešavanju problema, kaže Sanja Knežević Mitrović i dodaje da se Naled ovom temom bavio u svojoj studiji pod nazivom „Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice“.

„Druga stvar koja bi mogla da se uradi i što naša analiza negde prepoznaje to je da se uvedu kolektivni operateri odnosno sistem produžene odgovornosti proizvođača za posebne tokove otpada, to u principu znači da proizvođači svoju obavezu za proizvod koji posle upotrebe ostaje otpad, prebacuju na operatera koji u njihovo ime praktično taj otpad tretira u skladu sa zakonom, što je negde praksa u regionu i u Evropi“, ističe ona.

Prema podacima sa Eurostata, agencije koja prati statistiku unutar Evropske Unije, u Evropi se u proseku reciklira oko 50 odsto baterija, a lider na ovom planu je Hrvatska gde se reciklira čak oko 90 odsto baterija.

U Beogradu u uslužnom centru opštine Stari Grad kao i na trinaest fakulteta Beogradskog univerziteta nedavno su postavljene posude za odlaganje baterija i sijalica. Ovaj projekat prikupljanja opasnog otpada realizuje Naled uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju- Giz i partnera iz reciklažne industrije.

Prema onlajn anketi Biroa za društvena istraživanja, na pitanje „Da li neadekvatno odlaganje akumulatora/baterija zagađuje životnu sredinu“ potvrdno je odgovorilo 81 odsto ispitanika, negativno 6,4 odsto, dok 12.6 odsto ispitanika izražava nesigurnost.