U Evropi svakih šest minuta neko pogine na putevima

Ove godine se obeležava 25. godišnjica ovog, za zagovaranje značajnog datuma, pod sloganom „Putevi imaju priče“, naglašavajući da su putevi više od fizičkih veza od tačke A do tačke B, saopštila je Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije

U Evropi, savkih šest minuta neko pogine na putevima – 230 osoba svakog dana, 83,000 ljudi svake godine.

Saobraćajne nesreće su vodeći uzrok smrtnosti kod dece i mladih od 5-14 godina i drugi uzrok smtnosti za mlade od 15-29 godina.

Poginuli u saobraćajnim nesrećama su samo vrh ledenog brega imajući u vidu milione povređenih sa posledicama koje utiču na kvalitet života.

Saobraćajne nesreće nisu “nesreće” koje se definišu kao nasumičan nepredvidljiv i događaj koji nije moguće sprečiti, već su događaji koji imaju svoje faktore rizika i determinante i samim tim se mogu prevenirati. Jedan ili više glavih faktora rizika su vezani za ponašanje – brzina, alkohol, nekorišćenje kaciga, pojasa, dečjih sedišta i povezani su sa polovinom smrtnih slučajeva u saobraćaju.

Svetska zdravstvena organizacija prepoznaje i promoviše pristup sigurnog sistema za bezbednost na putevima. LJudski život je prioritet, a ljudi prave greške. Greške rezultiraju preteranom ili neodgovarajućom brzinom, nenošenjem pojasa ili motorne kacige, odgovaranjem na telefonski poziv ili e-poštu tokom vožnje ili sedanjem za volan nakon konzumiranja alkohola. Komplementarne intervencije za stvaranje sigurnijih puteva, sigurnijih vozila, sigurnijih brzina i sigurnijeg ponašanja korisnika puteva rade zajedno kako bi se prilagodile greškama vozača i ublažile rizik od smrti i povreda.

Ključ za postizanje sigurnih puteva je sveobuhvatna legislativa o bezbednosti na putevima i njena stroga primena. Bez policijske primene, zakonodavstvo je samo parče papira. Infrastruktura na putevima je krucijalna za razvoj zemlje i jačanje ekonomije, ali može doprineti rešavanju problema sigurnosti na putevima.

Preoznajući javnozdravstveni značaj i značaj za medjunarodni razvoj, bezbednost na putevima je ključni cilj u okviru Ciljeva održivog razvoja sa 50% smanjenja do 2020. godine. Svetska zdravstvena organizacija meri globalni napredak u pogledu sigurnosti na putevima prema ciljevima održivog razvoja kroz seriju izvještaja o globalnom stanju, a sledeći globalni izveštaj o stanju će biti objavljen u decembru 2018. godine.

Prema podacima za 2017. godinu, koje je prikupila Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, u 2017. godini dogodilo se 525 saobraćajnih nezgoda sa 579 poginulih lica, kao i 14,321 nezgoda u kojima su 3,504 osobe zadobile teške, a 17,773 lake telesne povrede. U poređenju sa 2016. godinom, broj nesreća sa poginulim licima je smanjen za 4,7% u 2017. godini, dok su ostale vrste nesreća povećane za 0,7-2,8%. Broj poginulih lica se takođe smanjio u 2017. godini i to za 4,6%, dok se broj teških telesnih povreda povećao za 4,2%, a lakih za 2,9%. Najveći broj, skoro polovina svih poginulih u 2017. godini (253 osobe) su vozači motrnih vozila, zatim slede pešaci (141) i putnici (134 osobe). Vozaći bicikala čine 8% svih stradalih u 2017. godini (48 osoba koje su stradale u saobraćaju).

Među poginulim licima najviše je onih u starosnim grupama 65+ godina života (165 osoba), a zatim slede grupe 31 – 44 godine (105 osoba), 15 – 30 godina (103 osobe) i 44 – 54 godine (97 osoba). kada su u pitanju povrede, situacija je drugačija, sa više mladih učesnika u saobraćaju starosti 15 – 30 godina (6,746 osoba) i 31 – 44 godine života (5,537 osoba).