Kad je Nataša Micić postala, sticajem okolnosti, predsednica Srbije, nijednog momenta javnost nije usredsredila pažnju na njene sposobnosti i kvalitet rada, a mogla je da bude i dobra i loša predsednica. Zapravo, prva žena na toj funkciji, što je dekonstrukcija patrijarhalne srpske kulture isključivo muške predsedničke loze, biva izložena svakodnevnom seksizmu i nipodaštavanju nje kao političarke samim tim što je žena. U fokusu medija, kako tabloida tako i ozbiljnijih novina, bile su njene – noge.
Medijska slika žene, stereotipi i seksizam, kao i pozicija žena u svetu nauke, politike i biznisa bile su teme međunarodne konferencije „Slika žena u medijima – uticaj medija na sistem vrednosti, koji opredeljuje ulogu žena u društvu“, koju je organizovalo udruženje Klub prvih žena.
Priča Suzane Vasiljević, medijske savetnice premijera, koja je učestvovala na panelu „Medijska pozicija uspešnih žena u nauci i politici“, umnogome liči na ovu o Nataši Micić. Iako ima impresivnu biografiju, školovala se i usavršavala u inostranstvu, radila kao prevoditeljka, konsultantkinja, novinarka, bila producentkinja nagrađivanih BBC-jevih serija, dobitnica raznih priznanja za sajtove i promocije… nikada se o njoj, kako je rekla, nije govorilo u medijima, da bi jednog dana osvanuo tekst sa njenom fotografijom u kupaćem kostimu, skinutom sa Fejsbuk stranice. Sa medijskom savetnicom premijera moglo bi se razgovarati o mnogo čemu, o cenzuri recimo, međutim, tekstovi o njoj u prvi plan stavljaju promiskuitet, seksepil, osobu koja „žari i pali po kabinetima Vlade Srbije“.
U okviru iste diskusije Gordana Čomić, potpredsednica Skupštine Srbije, govorila je o slobodi izbora, kako medija da oblikuju sliku kakvu žele, tako i devojke da svoje telo stavi u službu robe. Prepričavajući ovom prilikom jedan svoj razgovor sa kolegom koji ju je pitao kako uspeva da radi odgovoran posao i istovremeno se brine o mnogočlanoj porodici, i to na relaciji Beograd – Novi Sad, Gordana Čomić kaže da je morala da odgovori istim pitanjem – kako političari, dakako muški, uspevaju isto to. Nimalo dopadljiv odgovor, ali očekivan, da se oni o porodici i ne brinu, jer to rade njihove supruge, navodi na razmišljanje u kojoj meri je ženi ostavljena mogućnost slobodnog izbora u društvu u kome se suptilno sankcioniše žena sa uspešnom karijerom, jer tada i njena uloga u porodici nema pun angažman, dok se blagonaklono ophodi prema brižnim majkama domaćicama. „Žene stalno moraju da osvajaju slobodu“, ističe Gordana Čomić, „a otpor se pruža zato što se time krune viševekovni stereotipi o ženama“.
Na tragu stereotipa o ženama, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić, u diskusiji „Iskustva iz Evrope i sveta“, navodi primer iz prakse banaka u kojima se žene po povratku sa porodiljskog raspoređuju na niža i manje plaćena mesta, upravo na osnovu pretpostavke da one zbog porodičnih obaveza ne mogu u potpunosti da se posvete poslu. Takvi primeri kršenja Zakona protiv diskriminacije svedoče o „velikom jazu“, kako kaže Petrušić, „između onoga što piše u zakonu i onoga što postoji u stvarnosti“.
Još mnogo zanimljivih priča moglo se čuti od učesnica i učesnika konferencije, a bilo ih je po pet-šest u svakoj od četiri panel-diskusije (Jelena Begović, direktorka Instituta za molekularnu genetiku, Aleksandra N. Tašić, potpredsednica istraživačkog društva „Mihajlo Pupin“, zatim novinar Vanja Bulić, te glumica Ana Sofrenović…), a većina njih primećuje da se položaj žena polako popravlja i da će za neko vreme biti vidljiviji rezultati, posebno zahvaljujući posvećenosti ženskih organizacija i mreža.
Nešto drugačiji ton uneo je novinar Milomir Marić, voditelj emisije „Ćirilica“ (TV Happy), koji je na panelu „Tabloidizacija žena – stereotipi i seksizam“ rekao da 80 posto žena, bilo kog profila, ima za ideal starlete Staniju i Soraju, te da su žene same krive što se tako predstavljaju u medijima. „Koji muškarac čita te stvari“, pita se Marić, „osim feminiziranih?“ Zbog takvih reči je iz publike burno reagovala nekadašnja gradonačelnica Radmila Hrustanović, ukazujući na ozbiljnost teme gde nema mesta za provokacije i mačo-ispade.
Senzacionalno
Kako su mediji na kraju ispratili ovu konferenciju? Tabloidno i senzacionalno, sa naslovom „Soraja i Stanija posvađale učesnike debate: Da li sve žene u Srbiji žele da budu starlete?“, čime je ova konferencija, na kojoj se odgovorno i kritički pristupalo datim temama, prikazana kao cirkus i samim tim banalizovana. A na slikama kojima su ilustrovani tekstovi – Soraja i Stanija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
