U Italiji pretnja od rušenja tornja u Pizi, u Grčkoj nova moda „gologlavih“

Na današnji dan 1938. godine Pravda prenosi mišljenje američkog profesora univerziteta Krinina koji je upozorio da se toranj u Pizi i dalje krivi, te da mu preti ozbiljna opasnost da se sruši. On je rekao da se može spasiti na jedan jedini način, a to je da bi se temelj, koji je već više puta produžavan i pojačavan, morao opasati još jednim betonskim zidom, u krugu 20 metara oko tornja.

List ovog 18. juna najavljuje i dolazak usvojenice predsednika Turske Kemala Ataturka na zemunski aerodrom.  Sabiha Gokčen je, kako se navodi, mlada devojka ali je njeno ime poznato već i u celom svetu. Ona je jedan on najboljih turskih pilota.

„Završivši srednju školu u Turskoj, ona je otišla u Sovjetsku Rusiju gde je završila pilotski tečaj u Koktebelu. Za kratko vreme postigla je izvanredne uspehe i pokazala sjajna svojstva kao avijatičarka. Posle povratka u Tursku postala je nastavnik u „Turskoj ptici“, poznatoj turuskoj vazduhoplovnoj školi, gde je danas šef-pilot“, navodi Pravda.

Dolazak gđice Gokčen na naš najveći aerodrom, dodaje se, ustvari je jedna stanica na njenom kružnom putovanju kroz sve balkanske zemlje. Zadržaće se jedan dan, pisala je Pravda, pa ide za Bukurešt gde će učestvovati na jednom vazduhoplovnom mitingu.

Tu je i vest sa nadnaslovom „Za kulturno i ekonomsko podizanje našeg sela“ o tome da je Seljačko bratstvo, osnovano u Cetinjskom srezu, postiglo dosad značajne rezultate, a da je za godinu dana prošlo kroz prvu jugoslovensku kablovsku telegrafsku stanicu u Igalu , kod Hercegnovog, 110.000 telegrama iz celog sveta.

U isto vreme kao i danas održavalo se Svetsko prvenstvo u fudbalu, treće po redu, ali su se 18. juna pre 80 godina već znali učesnici finala. U najavi finalne utakmice Pravda donosi naslov da „stručnjaci smatraju da Madžari imaju više šansa od Italijana da osvoje svetski futbalski šapionat“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

I list Vreme istog dana najavljuje finale Svetskog prvenstva u fudbalu, ali i to da dolazi usvojenica Ataturka koju oni oslavljaju sa Gekčen, a ne Gokčen kao list Pravda.

Jedna od vesti u ovom listu je da je uz tradicionalni ceremonijal juče u Beogradu izvršena promocija doktora  Milana Jovanovića Batuta za počasnog doktora Karlovog univerziteta u Pragu. Zatim da još uvek nema ni traga hajduku Pavlu Dokiću, za kojim se već danima traga u Homljskim planinama, kao i da je sto žandarma upućeno u poteru za hajdukom Korejom koji se pojavio u okolini Pančeva.

Od dopisnika iz Atine stiže tekst pod naslovom „Moda gologlavih Grka izazvala industrijsku krizu“.

Jedan novi običaj da ljudi idu gologlavi, prouzrokoao je znatnu štetu jednoj industriji u Grčkoj i izazvao krizu fabrikacije šešira.  Moda, kojom se naročito ushićuje omladina, kako navodi Vreme, u poslednje vreme zahteva da se ide bez šešira.

„U početku je bilo vrlo malo osoba koje su se usudile da idu gologlave i zbog toga služile kao potsmeh boljih krugova.  Čak je bila povedena naročita kampanja protiv gologlavih ljudi, koju su potpirivali fabrikanti šešira, jer je ova moda za njih značila propast. Ali, moda je uvek bila nepobedima, i uprkos raznim satirama i kampanji fabrikanata šešira, gologlavi su se množili iz dana u dan“, ističe se u izveštaju dopisnika Vremena.

Oba lista ovog dana imala su i dodatke koji su se nazivali „Za naše selo“, a Vreme među naslovima donosi priču da „bez dobrog sena ne može biti napretka u stočarstvu“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.