U Italiji sam naučila da uživam u lepim, a jednostavnim stvarima

Tatjana je sarađivala sa RTS-om, Ilustrovanom politikom, časopisima za dizajn i modu Kuća Stil, Harper’s Bazar, hrvatskim portalom Novosti i drugim medijima u Srbiji i regionu. Trenutno piše za Al Džaziru i nedeljnik Vreme.

Od 2013. godine član je Udruženja stranih novinara u Milanu, koje okuplja strane novinare, dopisnike iz celog sveta.

Ona je 5. marta ove godine izabrana za predsednicu ovog udruženja, sa trajanjem mandata od dve godine.

Karijeru je počela na beogradskom Radio Indeksu, a posle završenih studija novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, odselila se u Italiju.

„Posle završenih studija novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, odlazim u Italiji, na letnji kurs jezika. Bila je to 2006. godina i tada sam u Milanu upoznala i svog sadašnjeg supruga. Posle tri meseca provedenih u Milanu, vraćam se u Srbiju kako bih spakovala kofere i krajem iste te godine, odlazim definitivno  iz zemlje. Tako da, odluka da ostanem i nastavim svoj život u Milanu je bila spontana tj. neplanirana“, prića Tatjana za Danas.rs.

Jedino što je želela, kaže, je da ode iz Srbije i da se ne vrati.

„Za ovih 14 godina, koliko već živim u Milanu, nisam pomišljala o tome da bih se ikada vratila u Srbiju i započela svoj život iz početka. Na svu sreću, nisam bila ni u jednom trenutku u takvoj situaciji da možda pomislim da zbog određenih ekonomskih ili drugih razloga, bih morala da se vratim u svoju zemlju. Trenutno ne vidim ni jednu moguću opciju za povratak u Srbiju, međutim nikada ne znaš šta život može da ti donese ili oduzme, tako da za sada ne zatvaram ni jedna vrata pred sobom“, objašnjava ona.

Italija je, navodi ona, država u kojoj je sve moguće i jednostavno, ali u isto vreme bezbroj prepreka i nemogućnosti karakteriše ovu zemlju.

„Sve je individualno i zavisi od toga, ko koliko ume da se snađe u ovoj zemlji i društvu veoma sličnom našem kada je u pitanju mentalitet ljudi, jedino što su Italijani manje ljuti. Italija je jedna od najlepših zemalja u Evropi, ali i u svetu, barem po mom mišljenju, a mnoge sam posetila i obišla. Smisao za lepim je nešto što karakteriše ovo poluostrvo, počevši od njegove arhitekture ili prirodnih lepota, pa preko umetnosti, hrane ili odevanja. Italijani svemu daju smisao, cene detalje. Ovde sam naučila da uživam u lepim, a jednostavnim stvarima“, ističe Tatjana.

Mllano je, ističe, internacionalni grad, metropola koja sa sobom nosi puno mogućnosti.

„Konkurencija je isto tako ogromna, i da bi ste bili uspešni u onom što radite, morate se boriti duplo više, nego u nekoj manjoj sredini. U ovom gradu živi mnogo stranaca, tako da se nikada nisam osećala kao neko ko ovde ne pripada. Milano je sada moj grad, kao što je to nekada bio Beograd u kojem nisam odrasla, ali sam ga zavolela tokom studentskih dana“, kaže Tatjana.

Ona nam priča i šta joj je to Italija pružila, što Srbiji nije mogla.

„Mogućnost da putujem i vidim svet, jer trenutak kada sam dobila italijanske papire, bih mogla da uporedim sa trenutkom kao kada psa pustite sa lanca, figurativno rečeno. Eto, mogu reći da mi je Italija omogućila slobodu u svakom smislu, od putovanja do slobode izbora kada je reč o važnim životnim stvarima, posao, životni prostor, automobil, itd“, objašnjava Tatjana.

Ipak, u Srbiji u kojoj je odrasla, ističe, naučila je da se izbori za ono što želi.

„Period mog odrastanja, a kasnije adolescencije i studentskih dana, bio je onaj u kojem nije bilo previše blagostanja, već dominantan konflikt, propraćen ratovima, tragedijama, ali i pobedama. Mislim na ličnu pobedu i izlaska iz određenih situacija i okolnosti, kao mnogo jača i spremnija osoba za život. Taj aspekt, je svakako bila moja prednost u odnosu na recimo nekog francuza ili nemca, koji se takođe doselio u Italiju kada i ja. Mislim na spremnost prevazilaženja teških situacija, i neodustajanje pred preprekama koje vode do cilja“, naglašava ona.

https://www.instagram.com/p/B_clUCppmoa/?utm_source=ig_web_button_share_sheet

Pošto se bavi novinarstvom, Tajtana svakodnevno prati i dešavanja u Srbiji.

„U Italiji sarađujem sa medijima koji prate situaciju na Balkanu, pa tako i u Srbiji, ali i u ostalim zemljama regije. Trudim se da objektivno prenosim dešavanja i informacije iz Srbije. Međutim, dešava se da budem često osuđivana, a od strane naše dijaspore ovde, kao novinar koji ne voli tj. mrzi aktuelnu vlast. To mi je smešno, jer ne mogu da volim ili mrzim nekog koga ne poznajem“, smatra Tatajana.

Ona ističe da je aktuelnu situacija u Srbiji alarmantna, posebno u okolnostima trenutne vanredne situacije u vreme korone virusa.

„Samovolja jedne vlasti tj, jednog čoveka mislim da je sada itekako očigledna. Koliko znam Srbija je parlamentrana republika, ali izgleda da je to samo u teoriji tako. Realnost je sasvim drugačija, a ono što me najviše zabrinjava je nepostojanje institicija i njihovo sve veće urušavanje, kao i cenzura medija ili nedavno hapšenje novinarke Ane Lalić. To su nedopustive stvari i ozbiljna pretnja demokratiji, ako o demokratiji možemo uopšte i govoriti u Srbiji“, kaže Tatjana.

Ona dodajde i da „nažalost, trenutna kriza najviše će se osetiti u siromašnim zemljama i zemljama u razvoju, tako da Srbija nije ni u kakvoj zavidnoj poziiji, kao što to vlast predstavlja. Međutim, čini mi se da ipak većina ljudi, koliko god to zvučalo poražavajuće, ipak podržava trenutnu vlast“.

Njene kolege su novinari iz celog sveta, tako da su, kaže, relativno upoznati sa političkom situacijom u Srbiji.

„Moji prijatelji su takođe ljudi različitih nacija, veoma širokih pogleda i shvatanja. Međutim, moram da napomenem, da kada sam došla u Italiju, dakle pre 14 godina, na pitanje odakle sam, nisam lako odgovarala, tj. osećala sam neku neprijatnost i potrebu da objasnim dešavanja u svojoj zemlji, posebno ona iz prošlosti. Danas to nije više tako, a ljudima koji imaju određene predrasude prema nekom narodu ili zemlji, nemam nikakvu potrebu da pojašnjavam određene činjenice ili ispravljam njihove stavove“, navodi Tatjana.

Ona ističe da ima prijatelje i poznanike koji su Srbi, ali isto tako i prijatelje Italijane ili one drugih nacionalnosti.

„Naravno da se sa svojom prijateljicom srpkinjom bolje razumem oko nekih stvari koje delimo, a tiču se naše kulture ili tradicije, ali isto i tako nekih malih običnih i jednostavnih stvari ili šala, na naš račun uglavnom, a koje recimo Italijani ne razumeju, ni kada im se prevede. S druge strane,  slažem se i razumem i sa svim drugim ljudima bez obzira kojoj naciji ili veri pripadaju, a sa kojima delim iste stavove, vrednosti, uverenja“, ističe ona.

Priča nam i koliko se njen život promenio od kada je napustila Srbiju pre 14 godina.

„Moj život se promenio onoliko koliko i svačiji život od njegove dvadeset šeste do četrdesete godine života, u kojoj god zemlji bio. Nekako ne mogu da poredim godine kada sam studirala i živela u Beogradu, sa današnjim pogledima na život. To su velike razlike, i mislim da se upravo kroz godine stavovi svakog čoveka menjaju na neki način, na bolje ili lošije. U mom, slučaju, odlazak iz zemlje i prihvatanje nove sredine me je učinio boljom i bogatijom osobom, u svakom smislu“, zaključuje Tatjana.