Foto: K.V./DanasDa bi neko postao lični pratilac deteta, potrebno je da prođe obuku i dobije Sertifikat od Republičkog zavoda za socijalna pitanja. Centar za socijalni rad zatim povezuje pratioca sa porodicom deteta. Problem nastaje kada se izmeđuje Centara za socijalni rad i ličnih pratilaca pojavi posrednik, a to su kažu, najčešće humanitarne organizacije, koje postaju njihovi poslodavci.
Lični pratioci u Šapcu tvrde da se nalaze u bezizlaznoj situaciji. Za pomoć su se obratili redakciji Danasa, sa molbom da ostanu anonimni jer se plaše da bi po objavljivanju ovog teksta mogili ostati bez posla i kakvog takvog prihoda.
„Radimo sa decom sa smetnjama u razvoju i pružamo uslugu socijalne zaštite. Uslovi su katastrofalni i ispod svakog dostojanstva. Mi smo sa decom na časovima, odmorima, svake sekunde – u vrtićima, školicama sporta, priredbama, idemo po njih, vraćamo ih kući, vodimo na ekskurzije. Te humanitarne organizacije stalno nam prekidaju ugovore, na primer za zimski raspust. Gde da se zaposlimo taj jedan mesec i dva meseca letnjeg raspusta? Ne plaća nam se ni jedan državni paznik, niti mini raspusti koji postoje tokom školske godine“, tvrdi sagovornik Danasa.
Sat rada pratioca, prema njihovim rečima, iznosi 184 dinara, dok nadležni već šest godina obećavaju da će se nešto promeniti.
„Školsku godinu smo počeli 20. septembra, jer se nova vlast u Šapcu nije snašla i nije na vreme sklopila ugovor sa humanitarnom organizacijom. Izgovor je bila pandemija, ali pandemija je bila i prethodne godine, pa smo počeli da radimo 1. septembra. Tada su deca izgubila mnogo, dvadeset dana škole, a i mi lični pratioci“, tvrdi naš sagovornik.
Objašnjava da je plata u januaru ove godine bila 8.800 dinara, a da će u februaru zbog mini raspusta u najboljem slučaju iznositi do 22.000 dinara.
„Kada se deca prehlade i ne idu u školu, mi ni tada nismo plaćeni i zbog svega ovoga lični pratioci često napuštaju posao, što znači da taman kada se deca naviknu, oni odu. Primera radi, lični pratioci u Novom Sadu imaju potpuno drugačije uslove. Probali smo da se obratimo Gradskoj upravi grada Šapca, ali sve je ostalo na nivou praznih obećanja“, kaže sagovornik Danasa.
Lični pratioci u Šapcu postavljaju pitanje, da li je za državu ogroman izadatak da svaki mesec dobiju bar minimalnu zaradu i da im se tokom cele godine uplaćuje radni staž?
Da li humanitarna organizacija mora da bude posrednik između grada i ličnih pratilaca?
Odgovore na ova pitanja potražili smo u Centru za socijalni rad Šabac.
Prema njihovim rečima oni nisu nadležani u ovom slučaju, jer kako kažu, Centar nije pružalac usluge, već uputni organ.
„Centar prosleđuje dokumentaciju licenciranom pružaocu usluge, u ovom slučaju Humanitarnoj organizaciji „Dečje srce“ iz Beograda u kojem tražimo da nas obaveste o donetim odlukama o početku pružanja usluge, radi donošenja rešenja od strane Centra. Nakon toga, sledi potpisivanje ugovora između korisnika i HO „Dečje srce“. Za ostala pitanja nismo u nadležnosti i nemamo informacije, možete se obratiti Gradskoj upravi grada Šapca“, rečeno nam je u Centru.
Obratili smo se potom i HO „Dečje srce“ i Gradskoj upravi grada Šapca, ali do izlaska ovog teksta, nismo dobili odgovore.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
