U jednom danu pre 20 godina četiri najveće banke otišle u stečaj

Vest o stečaju četiri banke saopštili su na konferenciji za novinare ondašnji protpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić i ministri finasija i privatizacije u Vladi Božidar Đelić i Aleksandar Vlahović. Cele te nedelje na naslovnoj strani Danasa pisalo se o tom stečaju, za koji kako su mnogi tvrdili, nije morao ni da se dogodi.

Kako je preneo Danas, oko 8.500 zaposlenih od četiri, sada već bivše banke, moći će da računaju, prema rečima ministra Đelića na „izdašan socijalni program“. Program je podrazumevao da će moći da se opredele između 24 plate, 6.000 dinara po godini staža, odlaska na biro, ili prekvalifikacije koja podrazumeva i naknadu od 20 odsto prosečne plate u Republici.

„Građani koji su imali „žive“ pare u ovim bankama (tekuće i žiro račune kao i novu deviznu štednju) moći će svoje uloge da podignu na šalterima Poštanske štedionice od 10. januara. Takođe, građani koji imaju čekove jedne od ove čeriri banke moći će da ih unovče takođe u Poštanskoj štedionici. Firme i preduzeća koja su bili deponenti ovih banaka, od subote treba da se jave svojim referentima u ZOP kako bi prebacili svoje račune u neku drugu banku. Sanacija ostale četiri banke koje su pod nadzorom Agencije za osiguranje depozita i sanaciju banaka će se nastaviti. Sanacija Jugobanke Bor odvijaće se u tesnoj saradnji sa Vladom Srbije, dok će se Prokupačka i Vranjska pripojiti četvrtoj banci u sanaciji – Niškoj“, naveo je Danas u tekstu od pre dve decenije.

NBJ otvorila je 70 telefonskih linija za informacije za građane i preduzeća koja su poslovali preko četiri likvidirane banke.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Prema rečima guvernera Dinkića, ukupna dubioza ove četiri banke bila je 8,3 milijarde maraka što je, kako je naveo, predstavlja 31,4 odsto bruto domaćeg proizvoda Jugoslavije.

Labus je tada najavio da će policiji i pravosuđu biti predati dokazi na osnovu kojih će ovi da se pokrenu krivični postupci protiv odgovornih rukovodioca ovih banaka.

Prema njegovim rečima Agencija za sanaciju banaka je od juna, kada su ove banke svrstane pod njen nadzor, preuzela sve mere za njihovu sanaciju -iz bilansa su isčišćena potraživanja prema Pariskom i Londonskom klubu, dovedena je nova uprava.

– Međutim, te banke su i dalje pravile gubitke. One nisu imale svoj kapital, pozajmljivale su sredstva pod nepovoljnim uslovima i stalno su bile u obaveznoj rezervi – rekao je Labus u obrazloženju odluke o stečaju. Dodao je da je mesečno svaki zaposleni u tim bankama pravio 500 nemačkih maraka gubitka.

Prema njegovim rečima, za pokrivanje nelikvidnosti ovih banaka budžet Srbije je prošle godine (2001.) izdvojio 1,14 milijardi dinara.

Među obrazloženjima, zašto je morao da usledi stečaj banaka, rečeno je da su za poslednjih deset godina, pored dugova prema klubovima poveriocima, banke napravile i 3,5 milijardi dovih dugova, za koje država nije bila garant. Labus je rekao i da su kreditori podigli tužbe za naplatu svojih potraživanja i da je do tada za naplatu pristiglo pola milijarde dinara i 299 miliona maraka ovih potraživanja, kao i da se privode kraju presude za još 1,73 milijarde maraka.

Mlađan Dinkić je napravio računicu prema kojoj da bi se sanirale ove četiri banke potrebno je da se svi zaposleni odreknu 18 mesečnih prihoda. Odlazak „na doboš“ ovih banaka, kako je tvrdio Dinkić tada, neće izazvati veliki šok u privredi, jer je njihov udeo u ukupnom platnom dinarskom i deviznom platnom prometu 13,5 odnosno 10,9 odsto.

I Labus je govorio da se ovaj stečaj neće odraziti na poslovanje zdravih banaka i da će banke koje su svrstane u A i B kategoriju nastavitu uspešno da se razvijaju, što, kako je naveo, pokazuje i više 600 miliona maraka nove devizne štednje koje su te banke prikupile.

Ministar Vlahović rekao je da će Vlada učiniti sve da spreči domino efekat kojim bi likvidirane banke mogle sa sobom da povuku i preduzeća. Prema njegovim rečima preduzećima je ostavljeno 18 meseci da dokažu da mogu da budu uspešno privatizovana.

U nedelji kojoj opisujemo, najavio je i osnivanje beogradskog kluba kreditora od koga će se zahtevati otpis i restruktuiranje dugova.

Na pitanje novinara da li očekuju da će Savezni sud osporiti i ovu odluku NBJ, Labus je istakao da je zakonska procedura u celosti ispoštovana i da nema potrebe za poništenjem ove odluke.

Jugoslovensko ministarstvo fiansija ocenilo je da je pre odluke o pokretanju stečaja trebalo uraditi analizu finasijskog položaja banaka i preduzeća.

„Ne može se donositi konačno rešenje o statusu banaka nezavisno od konkretnih odluka šta učiniti sa privredom i na koji način rešiti sudbinu preduzeća koja su najveći dužnici tih banaka“, rekao je ministar Jovan Ranković. Kako se navodi nije bilo koordinacije NBJ i Vlada Srbije i SRJ oko rešavanja statusa četiri banke.

Samo dan nakon proglašenja stečaja četiri banke, ministar Ranković je podneo ostavku. To je objavio guverner Mlađan Dinkić, nakon sastanka sa jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Koštunicom u Palati Federacij.

Dinkić je, kako je preneo Danas, naveo da se Ranković povukao iz moralnih razloga zato što je obmanuo radnike četiri banke u stečaju da predsednik SRJ može uložiti veto na odluku guvernera o stečaju ove četiri banke.

Sa druge strane Ranković je naveo da se sa ministarske funkcije povlači zbog „necivilizovanog ponižavanja“ njegove ličnosti pred strankama i zbog „zanemarivanja vitalnih problema i teškoća privrede SRJ od strane ministra Đelića“. On je kasnije tvrdio da nikada nije ni obećao da predsednik SRJ Vojislav Koštunica može da stavi veto.

U jednom od brojnih tekstova na temu stečaja ovih banaka, Danas je preneo i izjavu tadašnjeg viceguvernera NBJ Radovan Jelašić, koji je rekao da će građani koji su podigli potrošačke kredite kod Investbanke morati da ih isplate u celosti i to odmah, jer su njihova potraživanja dospela spavljanjem banke u stečaj. Jelašić je istakao da predsednik Vojislav Koštunica nema pravo da uloži veto na odluku NBJ.

„On je dodao da se sefovi građana u četiri banke neće otvarati. Rekao je da ne zna kada će stečajni upravnici uću u banke i dodao da je trenutno stanje u bankama koje još uvek kontrolišu radnici opasno, jer može doći do nestanka imovine koja se u njima nalazi“, naveo je Danas.

Podsetimo, imovina ovih banaka godinama se rasparčavala, a poslednja informacija je da je Agencija za osiguranje depozita, kao stečajni upravnik Beobanke 1. januara ove godine poništila, o prodaji imovine Nove livnice na javnom nadmetanju, koje je bilo predhodno predviđeno za 11. januar ove godine.

Radnici Božić proveli zaključani u prostorijama banaka

Odluku o stečaju radnici četiri banaka dočekali su u znaku protesta, pobuna, blokada Brankove ulice i Terazija, neki u unutrašnjosti štrajkovali su glađu, a oko 700 radnika Investbanke zaklučalo se u zgradi te banke na Terazijama, gde nisu dozvoljavali da uđe stečajni upravnik. Sa njima je bio i direktor Investbanke.

Oko 500 radnika Beobanke Božić je dočekalo u zgradi njihove centrale na Zelenom vencu, a dan kasnije njihove kolege, kojima nije dozvoljeno da uđu u zgradu, blokirale su Brankovu ulicu i Terazije. Protesti protiv NBJ nastavili su se i tokom parznika u unutrašnjosti Srbije.

Radnici u protestu nisu se mirili sa odlukom u stečaju, tvrdeći da je gašenjem banaka ostavljena mogućnost stranim preduzećima poveriocima da „za male pare kupe srpsku privredu“.

Prema pisanju Danasa, radnici su navodili da njihov protest nije politički obojen i da smatraju da ih je guverner Mlađan Dinkić prevario, jer je on u zgradi Investbanke pre nekoliko meseci obećao da do stečaja neće doći.

Tadašnji izvršni direktor Beobanke Dragiša Vešović najavljivao je te nedelje žalbu na rešenje NBJ o pokretanju stečaja u ovoj banci i tužbu Vrhovnom sudu Jugoslavije.

„Iza cele priče stoji država i međunarodne finasijske institucije“, ocenio je on a velikom broju okupljenih radnika na konferenciji za novinare poručio: „Najverovatnije smo priterani uza zid i najverovatnije ćemo svi završiti na Berzi rada“.

Po osnovi komercijalnog duga, kako je naveo a Danas preneo, Beobanka je uspela da sa 67 milijardi dinara koliko je potraživala od privrede po osnovu kredita, taj iznos svede na svega 10 milijardi.

– Predložili smo da od države dobijemo obveznice kako bismo pokrili naše rizične plasmane, što bi Beobanka otplatilau vidu dugoročnog kredita koji ne bi predstavljao veliko opterećenje – objasnio je on.

Taj perogram je prema njegovim rečima, odbijen, iako je po proceni stručnjaka banka na osnovu istog mogla da stane na noge.

– Program sanacije Beobanke predat je 2. oktobra Agenciji za sanaciju banaka, koja se do danas nije oglasila po tom pitanju – kazao je on i dodao da smatra da je „program odbijen i pre nego što je pregledao onaj ko ga je preporučio“.

Podsetio je da je ukupan dug Beobanke tada, po osnovu dinarskih kredita i deviznih obaveza, iznosi oko 500 miliona dolara. Dodao je da Beobanka poseduje oko 17 milijardi dinara pod hipotekom, oko 37 hiljada kvadrata poslovnog prostora i izvršnih sudskih rešenja sa kamatnim stopama u iznosu od 209 milijardi dinara.

Predsednica Sindikata Beobanke Dragica Šipka izjavila je da Beobanka nije morala da ode pod stečaj, navodeći da dokaze o tome imaju i u Agenciji za sanaciju banaka i da izveštaji revizorskih kuća nisu prikazali realnu sliku finasijskog poslovanja Beobanke. Iz ovog sindikata najavljivali su žalbe i proteste.

Agencija za sanaciju banaka najavila je da će 8. januara krenuti da se realizuje socijalni program za radnike ovih banaka. Sindikat finasijskih organizacija Srbije pozvao je Koštunicu da „Spase Srbiju“ od „nametanja šok terapija u i onako ispaćenu Srbiju i osiromašen narod“. Sindikat je u suprotnom najavio početak socijalnih nemira.

Nakon sastanka guvernera i nadležnih ministara sa Koštunicom saopšteno je da je Koštunica insistirao na zaštiti privrede, građana i zaposlenih u tim bankama, kao i da su predstavnici Vlade i guverner pružili uverenja da će problemi biti prevaziđeni u nekoliko narednih meseci, da će biti ovbezbeđeni uslovi sa ozdravljenje bankarskog sistema.

Takođe je navedeno da su predstavnici Vlade naveli da će deo zaposlenih iz banaka u stečaju biti prebačeni u neke od solventnih banaka i finasijskih institucija u osnivanju, kao i da će socijalni program biti aktivan od naredne nedelje.

Radnici su imali zamerke zašto se Koštunica nije sam oglasio, već „postavio da neko drugi govori u njegovo ime“.

Nakon deset dana dežuranja, radnici Investbanke i Beobanke, koji su želeli da spreče ulazak stečajnih upravnika, 11. januara su na poziv Sindikata finasijskih organizacija Srbije napustili zgrade banke.

Đinđić o stečaju banaka

Povodom slučaja četiri banke u stečaju oglasio se i tadašnji premijer Zoran Đinđić koji je naveo da je to posledica agonijekoja traje već nekoliko godina. Prema njegovim rečima, banke su svoj kapital već potrošilei sada za svoje tehničko održavanje koriste depozite građana i preduzeća. On je rekao da će zaposleni u ovim bankama, za čiju stručnost smatra da je na visokom nivou biti „pretočeni u nove finasijske organizacije, jer je luksuz da se ljudi koji imaju višegodišnje iskustvo u bankastru rasu po ržišu radai završe u pojedinačnim finasijskim institucijama.