Već pre deset časova u parku i na platou ispred “Kuće cveća” okupilo se više desetina, a po slobodnoj proceni i stotina, građana kako bi obeležili jedan od najvećih praznika u bivšoj Jugoslaviji – Dan mladosti.
Sa malih zvučnika čuo se Čola i njegova obrada pesme “Druže Tito mi ti se kunemo”, kao i “Tito je naše sunce”, a među onima koji su Tita i lično videli, našao se i po koji omladinac sa pionirskom kapom i maramom.
– Za mene ovo predstavlja nasleđe koje su mi baka i deka usadili. Voleo bih da sam makar malo virnuo u to vreme, rekao je mladić obučen u pionirsku uniformu u razgovoru sa jednom TV ekipom.
Očekivano, zastave sa “petokrakom” vijorile su se u svim pravcima kuda je pogled mogao da dosegne, dok su pojedine i danas aktivne organizacije komunista, ugrabile priliku za besplatnu reklamu i razgovor sa potencijalnim budućim članovima. Iako pretežno penzioneri iz Beograda, u jutarnjim časovima ovo mesto posetili su i strani državljani kojima je, kako su rekli u kratkom razgovoru za “Danas”, fascinantno da i nakon toliko godina od smrti, širom bivše države voljenog maršala Tita, ni danas zbog gužve ne mogu da uđu odmah.
Svoj red su dočekali sa drugom grupom, a kako su rekli, dolaze sa najrazličitijih strana sveta – iz Grčke, Sjedinjenih Američkih Država, Argentine, Portugala, Singapura, Velike Britanije…
– Dolazim ovde skoro svake godine. Zbog korone sam dve propustila, ali sada nastavljam, pa dok sam živa i pokretna, kaže za naš list penzionerka koja je svoj red za ulazak uredno sačekala sa nekoliko prijatelja. Oni koji su, pak, odlučili da red od stotinak ljudi preskoče, naišli su na negodovanje. Kako kaže penzionerka, u vreme Jugoslavije “red se znao”, te da je danas potpuno drugačija situacija.
Iako se ulaz u “Kuću cveća” naplaćuje, na dan kada je izgovoreno čuveno “Umro je drug Tito”, 4. i 25. maja ulaz je besplatan. Da li zbog duha doba za koji se vezuje lik i delo Tita i “samoupravljanje” ili je razlog druge prirode, nismo uspeli da saznamo. Na samom ulazu prisutni su dobili karte, kao mali memento na dan kada su uživo odali počast drugu Titu povodom njegovog 130. rođendana.
Prateći reku ljudi, među kojima je bilo i onih koji nisu propustili priliku da se fotografišu pored spomenika bivšeg predsednika Jugoslavije, stiže se na plato. Pored očekivanih zastava, mogle su se videti uramljene fotografije, zastave “Komunista Srbije”, ali i država koje su nekada bile u sastavu “Juge” (Severna Makedonija), kao i natpisi “Osmi ogranak četvrte mini Jugoslavije, Kostolac”, “YU – Pokret Tito” i drugi.
Na red za ulaz u Kuću cveća čekalo se i po jakom suncu, a okupljeni se nisu žalili. Čekajući red mogao se čuti po koji komentar o tome kako je nekada sve bilo lepše, kao i prizvuk jugonostalgije.
Među starijom populacijom gotovo da nije bilo osobe koja nije imala bar jedno iskustvo sa radne akcije ili sleta, a mnogi među prisutnim, danas penzionerima, sa tugom u očima prisećali su se dana rane mladosti i života u državi koja je, kako su rekli, “bila mnogo više od onoga što je sad”. Teksta zakletve Titu mnogi se ne sećaju. Kažu, prošlo je mnogo godina.
Cveće, po koja suza i klasični partizanski, bombaški pozdrav uz ruku na slepoočnicu, elementi su kojima su se pojedini građani pozdravili sa mestom gde počiva “doživotni predsednik Jugoslavije”.
“Mnogo sam volela Titu, on je meni bio sve”, kroz plač govori starija “drugarica” za naš list.
Kako kaže, još uvek se nada da će se “stara, dobra vremena vratiti” i da će “duh jedinstva i složnosti ponovo da zavlada ovim prostorima”. Među onima koji su došli da obeleže današnji dan bio je i Joška Broz, unuk Josipa Broza.
Među izloženim eksponatima u “Kući cveća”, našlo se i nekoliko različitih verzija štafeta, glavnog simbola ovog praznika koji je nošen oko mesec i po dana kroz čitavu Jugoslaviju, da bi na današnji dan bila predavana Titu, kao i fotografije i posteri sa obeležavanja ovog praznika u prethodnim decenijama. Ko je želeo, mogao je da se počasti kafom ili osveženjem, a u suvenirnici na samom izlazu pionir se može opremiti kapom koja košta 650 dinara, dok je marama 450.
Za ljubitelje stripova tu je i “Alan Ford trči počasni krug”, propratni katalog istoimene izložbe održane povodom 50 godina od pojavljivanja ovog stripa na našim prostorima, kao i različite šoljice, zastave, bedževi sa likom Jovanke Broz, knjige, mape i drugi, uobičajeni suveniri.
Dok su jedni odlazili, druge grupe su dolazile, kao po nekom nepisanom pravilu, sa zastavama i ushićenjem. Za popodne se očekuje dolazak grupa iz susednih država, a na platou ispred “Muzeja Jugoslavije” obavljane su pripreme za besplatan koncert Ramba Amadeusa, čime će biti obeležen Dan Mladosti i zvanično otpočeti ovogodišnji projekat „Leto u muzeyu 2022“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.