U jugoslovenskoj policiji pre 80 godina radile su tri policajke

List Vreme objašnjava kako bi ostvarivanje dugogodišnjih priča o uvođenju žena u redove policije, ali ne samo za činovničke poslove, bilo od velike koristi za modernizaciju tadašnje policije. Malo se, iz nepoznatog razloga, na tome činilo u praksi.

„Pre skoro sto godina stupila je u službu policije prva žena. To je bilo u Njujorku 1845. godine. Kao da smo u pogledu poveravanja dužnosti čuvara javnoga reda i staranja o bezbednosti ženi – daleko od Amerikanaca bez malo jedan vek“, pisao je list.

U Evropi je tek početkom 20. veka veći broj žena delegiran na značajnije pozicije u policiji, a u Jugoslaviji ih je bilo tri, po jedna u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani.

„Žene sa mnogo više razumevanja i nežnosti pristupaju maloletnim delinkventima, lakše se unose u njihovu dušu nego ljudi. Mali su prestupnici mnogo poverljiviji prema ženama nego prema muškarcima. Govorilo se o osnivanju specijalnih policijskih kurseva za žene, gde bi se problemi u vezi sa funkcijom ženske policije dobro proučili“, pisao je list Vreme.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Pravda pisao je o zanimljivim zaključcima istraživanja nemačkog biologa koji je utvrdio da jezera u okolini Berlina boluju od bolesti oscilatorija, koja je zaslužn za opadanje populacije ribe.

„Istraživanja od tri godine dokazala su da je zbog svetlo-žuto-zeleneboje dveju vrsta oscilatorija sitni životinjski svet u ovim jezerima počeo da nestaje. U isto vreme stvorio se jedan sasvim novi sloj dubinske vode potpuno bez kiseonika, sa jakim mirisom na sumpor, koji podseća na pokvarena jaja“, stoji u tekstu.

Jedno objašnjenje za ovakvu situaciju je nedostatak „ritma disanja“, odnosno kretanje koja je problem u svim stajaćim vodama. Jezera koja su ispitivana nemaju pritoke, pa su još zavisne od reke Havel čiji vodostaj varira.

„Pošto to oboljenje jezera počinje već u proleće i traje preko celog leta sve do kasne jeseni, to je jasno da sve dubinske vode ne mogu doći u obzir za ishranu riba, a to je naročito katastrofalno zbog toga što ribe baš u to doba rastu i dobijaju na težini.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.