U junu razmatrano 2.430 slučajeva

Informacija o primeni Zakonaza period od 1. do 30. juna 2017. godine zatražena je od Republičkog javnog tužilaštva, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Traženi podaci su dobijeni samo od Republičkog javnog tužilaštva (RJT). Ministarstvo zaduženo za socijalna pitanja je obavestilo da traženi podaci nisu predmet izveštaja o radu koje dostavljaju ustanove socijalne zaštite, ali da će to ministarstvo razmotriti mogućnost da obaveže ustanove da dostavljaju i informacije o postupanju u skladu sa Zakonom. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije dostavilo AŽC-u nikakav odgovor na zahtev za informacijama od javnog značaja.

Na osnovu brojčanih podataka dostavljenih od strane RJT možemo zaključiti da je primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u prvom mesecu uspešno započeta. U junu 2017. je razmatrano najmanje 2.430 slučajeva nasilja u porodici. Iako ne znamo broj donetih hitnih mera u nadležnosti policije, u gotovo polovini razmatranih slučajeva nasilja u porodici nadležni zamenici javnih tužilaca su podneli predloge za produženje hitnih mera (1.212 predloga). Najveći broj ovih predloga usvojen je od strane suda (1.174 predloga). U medijskim izveštajima se nalazi i podatak da su prekršajni sudovi do sada „izrekli 117 kazni zatvora zbog kršenja hitnih mera, dve novčane kazne i jednu opomenu“.

Takođe, u prvom mesecu primene Zakona, održana su 203 sastanka grupe za koordinaciju i saradnju, a izrađeno je 597 individualnih planova zaštite i podrške žrtvi, što čini četvrtinu od broja razmatranih slučajeva nasilja u porodici. Međutim, izrazito je mali broj podnetih tužbi od strane osnovnih javnih tužilaštava (OJT) za mere zaštite od nasilja u porodici prema Porodičnom zakonu. Podneto je ukupno devet tužbi, i to sve u OJT Zrenjanin koje je i u ranijem periodu bilo poznato po toj praksi.

Šta nam analiza dostupnih brojeva govori o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i mogućim propustima na koje bi valjalo odmah reagovati?

Nisu sva OJT dostavila podatak RJT o broju razmatranih slučajeva nasilja u porodici i broju predloga za produženje hitnih mera, što čini nepouzdanim ukupni broj, a samim tim i ocenu o odnosu preduzetih mera. Iako se može reći da je u prvom mesecu primene Zakona zadovoljavajući broj izdatih naređenja za hitne mere, predloga i produženih hitnih mera, tek bi kvalitativna analiza pokazala da li su u svakom slučaju izrečene mere odgovarajuće.

Iz tabele sa podacima vidljivo je da broj predloga za produženje hitnih mera značajno varira u odnosu na broj razmatranih slučajeva nasilja u porodici. Taj raspon je od 10% do više od 80%, što delimično zavisi i od toga koliko je ukupno razmatranih slučajeva nasilja u porodici. Mali je broj OJT u Srbiji koja su imala više od 100 razmatranih slučajeva nasilja za mesec dana, a čini se da jeu nekim OJT taj broj bio prilično mali, što bi trebalo proveriti. Primećujemo i da su OJT sa velikim brojem razmatranih slučajeva nasilja u porodici imala mali broj predloga za produženje hitnih mera. Sud je u gotovo svim slučajevima(više od 90%) usvajao predloge za produženje hitnih mera. Čini se da bi trebalo pohvaliti kriterijume po kojima su odluke o produženju hitnih mera donosili u OJT Kraljevo, Aranđelovac, Požarevac i Leskovac.

Na osnovu podataka, jasno je da sva OJT nisu održala predviđeni broj sastanaka za koordinaciju i saradnju (najmanje jedan u 15 dana). I ovde nedostaju podaci za određeni broj OJT, ili je održan po jedan sastanak, što je ispod zakonskog minimuma (broj sastanaka ne bi trebalo da je u vezi sa brojem prijavljenih i razmatranih slučajeva nasilja u porodici).

Uočavamo i pojavu da je broj razmatranih slučajeva nasilja u porodici manji od broja predloga za produženje hitnih mera. Ovaj podatak bi mogao da ukaže na to da je veći broj članova porodice dobio hitnu meru. Međutim, podaci koje ima AŽC govore da se u pojedinim mestima donose hitne mere i za žrtve nasilja, što ukazuje na ozbiljno nerazumevanje pojave, a predstavlja destimulišuću i potencijalno opasnu intervenciju u odnosu na žrtvu nasilja.

Konačno, izrazito je mali broj podnetih tužbi za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici prema Porodičnom zakonu, i sve su podnete u OJT Zrenjanin. Podsećamo da su javni tužioci ovlašćeni predlagači ovih mera, koje takođe imaju preventivni karakter zaštite na duži rok, važan u svim slučajevima kada nema elemenata krivičnog dela, kao i u svim slučajevima kada se vodi krivični postupak ili učinilac ima krivičnu osudu.

Na osnovu dostupnih podataka, Autonomni ženski centar je preporučo Savetu za suzbijanje nasilja u porodici da preduzme sledeće mere:

1. Zatražiti od nadležnog ministarstva da se pod hitno izradi elektronska evidencija o slučajevima nasilja u porodici u nadležnim službama i centralna evidencija, u skladu sa Zakonom (čl. 32 i 33). Poštujući minimalni standard, evidencija bi morala da sadrži podatke o vrsti nasilja, polu učinioca i žrtve i tipu relacije/odnosa između žrtve i učinioca.

2. Obezbediti dostupne podatke o primeni Zakona od strane Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kako bi se dobila celovita informacija i omogućilo praćenje.

3. Proveriti zašto nedostaju podaci o broju razmatranih slučajeva nasilja u porodici, broju predloga za produženje hitnih mera i broju produženih hitnih mera u evidencijama koje su dostavljene Republičkom javnom tužilaštvu, i razmotriti odgovornost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u skladu sa Zakonom (čl. 36).

4. Proveriti šta su uzroci za velike razlike u odnosu između ukupnog broja razmatranih slučajeva nasilja u porodici i broja predloga za produženje hitnih mera, i uputiti odgovarajuća uputstva OJT. Posebno ispitati da li postojitendencija donošenja hitnih mera istovremeno za učinioce i za žrtve nasilja, i preduzetiodgovarajuće mere da se takva negativna praksa odmah prekine.

5. Proveriti zašto nedostaju podaci i zaštonije održan predviđeni broj sastanaka za koordinaciju i saradnju, te razmotriti odgovornost javnih tužilaca i zamenika u skladu sa Zakonom (čl. 6).

6. Ispitati zašto OJT ne podnose tužbe za mere zaštite od nasilja u porodici u skladu sa Porodičnim zakonom (čl. 284) i uputiti instrukciju svim grupama za koordinaciju i saradnju u vezi sa ovlašćenjima organa starateljstva i javnog tužilaštva u vezi sa porodičnopravnom zaštitom od nasilja u porodici kao načinom dugoročnije preventivne zaštite žrtava.

7. Utvrditi koji prekršajni sudovi su kršenje hitnih mera kaznili novčanom kaznom i opomenom, kada takva mogućnost nije predviđena Zakonom (čl. 36, st. 1) i preduzeti odgovarajuće mere prema odgovornim sudijama, u skladu sa Zakonom (čl. 36. st. 2).

8. Ispitati koje mere zaštite su predviđene u individualnim planovima zaštite i podrške žrtvi, u skladu sa Zakonom (čl. 31) i u kakvom su odnosu planirane mere sa principom bezbednosti žrtve. Utvrditi koliko žrtava nasilja je učestvovalo u izradi individualnog plana zaštite i podrške žrtvi, u skladu sa Zakonom (čl. 31). Utvrditi da li su sastancima grupe za koordinaciju i saradnju prisustvovali predstavnici drugih ustanova, službi i organizacija, uključujući specijalizovane ženske organizacije koje pružaju podršku ženama sa iskustvom nasilja u partnerskom i porodičnom kontekstu, u skladu sa Zakonom (čl. 25).

Autonomni ženski centar će nastaviti praćenje primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici na mesečnom nivou, s ciljem da se obezbedi potpuna primena Zakona na teritoriji cele države i na taj način unapredi zaštita žrtava nasilja u porodici.

Autonomni ženski centar

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.