U kakvoj su vezi srčani i moždani udar sa preležanim kovidom pre tri godine?

Prema pisanju N1, studija, objavljena u medicinskom žurnalu „Atherosclerosis, Thrombosis, and Vascular Biology“, obuhvatila je medicinske podatke oko četvrtine miliona ljudi koji su bili upisani u veliku bazu podataka pod nazivom „UK Biobank“.

Unutar ovog skupa podataka, istraživači su identifikovali više od 11.000 ljudi koji su imali pozitivan laboratorijski test na kovid-19 dokumentovan u njihovoj medicinskoj dokumentaciji 2020. godine, pri čemu je njih gotovo 3.000 bilo hospitalizirano zbog infekcije. Ove podatke su uporedili s više od 222.000 osoba koje nisu imale covid u istom periodu.

Osobe koje su se zarazile koronom tokom 2020, pre nego što je postojala vakcina, imale su dvostruko veći rizik od srčanog ili moždanog udara ili smrti gotovo tri godine nakon bolesti, u poređenju s ljudima koji nisu imali kovid, prenosi CNN.

Rizik je bio znatno veći u slučajevima kada je osoba zbog infekcije bila hospitalizovana. Osim toga, čini se da je u takvim slučajevima kovid bio jednako moćan faktor rizika od moždanog i srčanog udara kao i dijabetes ili bolesti perifernih arterija.

Istraživanje pokazuje da se povećani rizik od srčanog udara nakon infekcije nije smanjio s vremenom, a autor studije dr Stenli Hejzen, koji vodi Odeljenje za kardiovaskularne i metaboličke nauke na klinici Klivlend, smatra da je to jedno od zanimljivijih i iznenađujućih otkrića.

Dr Patriša Best, kardiološkinja s klinike Mejo u Ročesteru u Minesoti, navodi da je ovo otkriće zapanjujuće i čini se da je jedinstveno za kovid-19.

“Znamo već neko vreme da infekcije povećavaju rizik od srčanog udara, tako da ako imate grip, ako dobijete bilo kakvu infekciju… bilo da je bakterijska ili virusna, to povećava rizik od srčanog udara. No, to obično nestane prilično brzo nakon infekcije. Međutim, u ovom slučaju je efekat toliko dugotrajan i mislim da je to zbog toga koliko se covid razlikuje od nekih drugih infekcija”, navela je Best.

Istraživači uključeni u studiju kažu da ne znaju tačno zašto kovid ima tako očigledno dugotrajne efekte na kardiovaskularni sistem. Ranije studije pokazale su da korona virus može zaraziti ćelije koje oblažu zidove krvni sudova. Virus je takođe pronađen u plaku koji se stvara u arterijama a koji može da pukne i izazove srčani i moždani udar.

Teorija autora studije je da covid možda destabilizuje plak koji se stvara unutar zidova arterija i može ga učiniti sklonijim pucanju i stvaranju ugrušaka.
Neki zaštitni faktori

Kako su istraživači ustanovili, čini se da je krvna grupa predstavljala važnu razliku. Istraživači su znali da ljudi koji su imali krvnu grupu A, B ili AB imaju veći rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Čini se da krvna grupa takođe igra ulogu u tome koliko je verovatno da će se osoba zaraziti koronom, odnosno čini se da su ljudi s krvnom grupom 0 malo zaštićeni.

Ova nova studija pokazala je da osobe s krvnom grupom 0 koje su bile hospitalizovane zbog covida nisu imale tako visok rizik od srčanog ili moždanog udara kao oni s krvnom grupom A, B ili AB.

Istraživači veruju da gen koji kodira krvnu grupu možda igra ulogu u povećanom riziku od srčanih i moždanih udara nakon covida, no nisu sigurno kako tačno.

Kod ljudi koji su bili hospitalizovani zbog covida, ali koji su takođe uzimali niske doze aspirina, nije se povećala verovatnoća naknadnog srčanog ili moždanog udara. To znači da se rizik može ublažiti, rekao je Hejzen, prenosi N1 Hrvatska.