U Kataloniji izbori za budućnost Španije

Kako istraživanja javnog mnjenja govore očekuje se da će sadašnji predsednik Katalonije Artur Mas ponovo osvojiti najviše od 136 mesta u parlamentu Katalonije. Ono što je osnovna dilema Masa jeste da li će njegova koalicija Konvergencija i Unija ovog puta imati potrebnu većinu od 68 poslanika. Zbog toga bi važnu ulogu u formiranju vlasti mogla da ima neka od ostale tri velike partije, a to su katalonski ogranak vladajuće španske Narodne partije, koja se protivi nezavisnosti Katalonije, glavna opoziciona Socijalistička partija, koja se zalaže za federalistički sistem za regione, i Katalonska republikanska levica, koja zagovara nezavisnost pokrajine.

Pre ovih izbora Mas je obećao Kataloncima referendum o nezavisnosti za četiri godine, pod uslovom da pobedi na izborima.

Istraživanje koje je birački centar katalonske vlade sproveo početkom novembra pokazuje da bi 57 odsto Katalonaca glasalo za nezavisnost, što je za šest odsto više nego u junu i 14 odsto više nego pre godinu i po, piše CNN.

Vlada Španije je saopštila da će sprečiti održavanja referenduma, tvrdeći da ustav ne dozvoljava da region sam odlučuje o svojoj nezavisnosti. Predsednik Katalonije, oblasti snažnog kulturnog i lingvističkog identiteta, sazvao je prevremene lokalne izbore u nadi da će osvojiti većinu i na taj način krenuti ka osnivanju jedne „suverene države“ koja će biti ekonomski održiva. Zagovornici te teorije navode da bi Katalonija, iako jedna od najmanjih teritorija po površini, bila sedma u Evropskoj uniji po bogatstvu po glavi stanovnika. Katalonija ima 7,5 miliona stanovnika, što je 16 odsto stanovništva Španija, a čini 19 odsto nacionalne ekonomije.

Kritičari takvog scenarija navode da bi za ovaj region, poznat po trgovini i turizmu, otcepljenje od Španije značilo isključenje iz Evropske unije, a time i prepreku poslovanju s najznačajnijim trgovinskim partnerima. List Pais je ovoga meseca sproveo ankete koje su pokazale da gotovo polovina Katalonaca podržava otcepljenje, a da s druge strane tek 37 odsto podržava takav ishod, ako bi to značilo ne biti u Evropskoj uniji. Separatizam Katalonije pothranjuje i ekonomska kriza u Španiji. Milion i po ljudi odazvalo se 11. septembra pozivu Katalonske nacionalne skupštine da izađe na skup povodom Dana Katalonije u Barseloni i traže nezavisnost, uz optužbe na račun centralnih vlasti da je uvlače u spiralu krize.

Katalonci smatraju da centralnim vlastima daju više novca nego što dobijaju nazad, da Madrid zapostavlja infrastrukturu ovog regiona i da će otcepljenjem sačuvati katalonski jezik.

U suštini izbori će biti test i iskušenje za vladu španskoj premijera Mariana Rahoja koja vodi tešku borbu sa ekonomskom krizom.