Foto: M. P. / DanasPutujuće slike i pozdravi, kako su neki nazivali razglednice, taj značajni komad kartona kojim su se ljudi dopisivali čitav vek, bili su uobičajni vid komunikacije s kraja 19. i tokom 20. veka i nisu mu odoleli ni Bečkerečani.
Od 1869. godine, kada je prvu dopisnu kartu pustila u promet Bečka poštanska uprava, razglednice su postale način izražavanja i komunikacije među ljudima.
Pisale su se voljenima u vreme ekspanizije razglednica iz banje, sa puta, sa ratišta, iz logora.
Ovaj specifični vid komunikacije danas predstavlja građu za istraživanje prošlosti, svestan je toga zrenjaninski kolekcionar Petar Popov, koji u svojoj bogatoj zbirci razglednica o svom gradu ima i one iz perioda kada je grad nosio ime Bečkerek, pa potom Petrovgrad, a kasnije Zrenjanin.
„U kolekciji imam jednu staru i vrednu razglednicu. Pošto je Austrougarska prva država koja je službeno uvela razglednice, a izdavala ih je državna pošta 1869. godine, kada je i izdat ovaj primerak. Interesantna je zato što je na njoj natpis na nemačkom, ima odštampanu poštansku marku sa likom Franca Jozefa i na njoj je žig prijemne pošte Nađ Bečkerek. Poslata je iz Bečkereka 1871. godine za Novi Sad, čiji naziv je ispisan na nemačkom jeziku. Celokupan tekst je na nemačkom“, priča Petar Popov, koji je dve decenije član Srpskog numizmatičkog društva.
Njegova zbirka sadrži oko 200 razglednica grada Zrenjanina, najstarija je iz 1899. godine a zbirka obuhvata period do 1945. godine.
„Razglednice obuhvataju javne objekte, a najviše motiva koje je prisutno su sa gradskom kućom, zatim tu je zgrada magistrata, koje više nema, a nalazila se na mestu današnjeg Vodotornja. Takođe ima verskih objekata, česti motiv su reka Begej, obale reke, spomenici Erneu Kišu i kralju Petru, zatim malo poznati spomenik austrijskom caru Karlu koji je bio u šećeranskom parku ali se ta razglednica, iako nabavljena, zagubila dok je putovala na moju adresu iz Nemačke“, objašnjava Popov.
On je svoju zbirku fomirao otkupom, nekada je to bio poklon a nekada ljudi jednostavno žele da se otarase takvih uspomena, pa ih bacaju. Iz gomile složenih razglednica Popov izdvaja i pokazuje jednu koja je stigla iz prihvatnog logora tajne policije u Cara Dušana, 1943. godine.
„Poslata je iz logora za Vršac, na njoj se vidi pečat cenzure. Retke su sa tim pečatom. Ipak, meni je najlepša razglednica ova koja pokazuje grad na krilima leptira, a na svakom krilu je po neka znamenitost. Išla je u poštanski saobraćaj 1906. godine, poslata je iz Bečkereka za jedan mađarski grad na Balatonu, urađena je u stilu art nuovo. Po meni su to najlepše razglednice, koje su se pojavile u periodu od 1890. do 1910. godine i sadržavale su umetnički pirkaz“, priča Petar Popov.
Njegova kolekcija starih razglednica sadrži česte prikaze gradskog trga, poznate gradske ulice prikazane iz različitih uglova. Vidi se gradski život na ulici, u javnom prostoru, a u sadržaju teksta čitaju se i ljudske sudbine.
„Naše razglednice su i među inostranim kolekcionarima cenjene, jer su dekorative, grad je lepo prikazan, a ima i dosta ljudi i života na njima. Prema nekim procenama, u periodu od 1900. godine do 1978. godine odštampano je oko 1.300 različiith razglednica našag grada, bilo je oko 80 izdavača“, završava razgovor Petar Popov.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
