Odluka Vladimira Putina iz 2014. godine o ukidanju letnjeg računanja vremena podstakla je mnoge države širom sveta da počnu da razmišljaju da krenu istim putem.
Letnje računanje vremena uvedeno je u Nemačkoj 1916. godine, u jeku Prvog svetskog rata, kako bi dan trajao duže i tako se sačuvao ugalj koji je korišćen za osvetljavanje. Gotovo čitav vek praksa pomeranja sata nije dovođena u pitanje u većem delu sveta.
Tokom tog perioda, više od 140 država uvelo je praksu letnjeg računanja vremena, ali broj tih država znatno se smanjuje, te manje od 40 odsto zemalja u svetu trenutno primenjuje letnje računanje vremena.
Jedan od razloga koji se najčešće navodi kao motiv za napuštanje letnjeg računanja vremena jesu naučna istraživanja o uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi, koja se sve češće sprovode u svetu, a uglavnom pokazuju negativne posledice te prakse.
Istraživanje iz 2016. godine u kojem je ispitana povezanost između pomeranja na letnje računanje vremena i saobraćajnih nezgoda pokazuje da je od 2002. do 2011. godine prelazak na letnje računanje vremena izazvao preko 30 smrtnih slučajeva, uz materijalnu štetu od 275 miliona dolara godišnje.
U različitim delovima sveta drugačija je praksa računanja vremena
Najpoznatiji primer države koja je odbacivala letnje računanje vremena je Rusija, država koja se prostire kroz 11 vremenskih zona. Predsednik Rusije Vladimir Putin je 2014. godine doneo odluku da ta država odbaci praksu letnjeg računanja vremena. Od 26. oktobra te godine stanovnici Rusije više ne moraju da navijaju sat dvaput godišnje.
Dosad su i dve američke države, Arizona i Havaji, odustale od promene sata, a obe su usvojile stalno zimsko računanje vremena.
Kanadske provincije Saskačevan i Jukon su, sa druge strane, u međuvremenu usvojile trajno letnje računanje vremena.
Za to vreme, države članice Evropske unije i države starog kontinenta koje nisu članice Unije nastavljaju sa smenom letnjeg i zimskog računanja vremena. Naime, Evropski parlament je u martu 2019. godine izglasao da se naredne, 2020. godine ukine pomeranje vremena dvaput godišnje, a države članice dobile su rok do aprila 2020. godine da se izjasne da li će koristiti letnje ili zimsko računanje vremena.
Do konačne odluke nikada nije došlo, jer je u martu 2020. godine proglašena pandemija korona virusa, u većini država Evrope uvedene su stroge epidemiloške mere, a izjašnjavanje o ovom pitanju nije nametnuto kao jedan od prioriteta.
Prema podacima sa sajta Statista, izvan Evrope i Severne Amerike, menjanje časovnika se takođe praktikuje u Iranu, većem delu Meksika, Argentine, Paragvaja, Kube, Haitija, Levanta, Novog Zelanda i u delovima Australije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.