U kojim zemljama Evrope je služenje vojnog roka obavezno

Kada je organizovanje vojske u pitanju Evropa je, grubo govoreći, podeljena po sredini. Na zapadnom delu kontinenta najveći broj zemalja opredelio se za profesionalne oružane snage, u kojima je moguće služiti vojsku na dobrovoljnoj bazi. Na istočnom delu Evrope u većini država vojske se dopunjavaju regrutima koji moraju da služe vojni rok. Linija razgraničenja, međutim, nalazi se istočnije od linije preko koje se nekada pružala Gvozdena zavesa.

Tako su i zemlje regiona, iako nekada u sovjetskoj sferi uticaja, uglavnom ukinule obavezu služenja vojnog roka u sličnom periodu kada je to učinila i Srbija. Obaveza je u regionu redom ukidana – Bosna i Hercegovina i Mađarska su profesionalizovali vojne snage 2005. godine. Rumunija i Crna Gora su to učinile 2006. godine, a Bugarska i Severna Makedonija naredne godine. Kao poslednje u regionu, obavezu služenja ukinule su Hrvatska (2008), Albanija (2010) i Srbija (2011). Jedina država na Balkanu koja i dalje predviđa obavezu služenja je Grčka, gde muškarci stariji od 18 godina moraju u vojsci da provedu između devet i dvanaest meseci, u zavisnosti od roda. Žene mogu dobrovoljno da se prijave za služenje vojnog roka. Obaveza služenja na snazi je i na Kipru.

Najveći broj članica Evropske unije takođe ima profesionalnu vojsku – Nemačka, Francuska, Italija, Irska, Belgija, Holandija, Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija. U Španiji je obavezno služenje ukinuto 2001. godine, ali je ostavljena mogućnost Vladi da mobiliše građane između 19 i 25 godina starosti u slučaju nacionalne katastrofe ili ratnog stanja. Sličan aranžman postoji i u Portugalu gde je obaveza ukinuta 2004. godije.

Jedini pravi izuzetak u tom delu Evrope predstavljaju Švajcarska i Austrija, zemlje na koje se često pozivaju zagovornici vraćanja obaveznog vojnog roka.

U Švajcarskoj je služenje vojnog roka obaveza za sve muškarce između 18 i 34 godine. Obuka traje 21 nedelju, nakon čega se svake godine ide na dodatnu obuku. Moguće je uložiti prigovor savesti i služiti bez oružja, a moguće je i da se žene prijave za dobrovoljno služenje vojnog roka.

U Austriji vojni rok traje šest meseci, gde je takođe moguće uložiti prgovor savesti i obavezu odraditi u civilnoj službi. Nakon šestomesečne obuke, vojnici postaju deo rezervnog sastava i mogu biti pozvani na jednomesečne vojne vežbe. Građani i Švajcarske i Austrije su na referendumima odbijali da većinski glasaju za ukidanje obavenog vojnog roka.

U svim skandinavskim zemljama na snazi je obavezno služenje vojnog roka. U Danskoj vojni rok traje četiri meseca, s tim da budući rezervni oficiri i podoficiri služe između devet i dvanaest meseci. Civilno služenje takođe traje četiri meseca. U Norveškoj se nakon navršenih osamnaest godina života i muškarci i žene prijavljuju za služenje vojnog roka, a nakon testiranja odabere se oko dvadeset odsto prijavljenih. Rok traje između devet i osamnaest meseci u zavisnosti od roda, a regruti mogu da računaju na brojne pogodnosti, poput prednosti u zapošljavanju u državnoj administraciji. Sličan sistem na snazi je i u Švedskoj, gde samo deo populacije na kraju bude i odabran da služi vojsku.

Služenje vojske je zakonska obaveza i u Litvaniji i Estoniji. Za nas je posebno interesantan primer Litvanije, koja je 2007. godine ukinula obavezu služenja da bi je 2015. godine vratila. Rok traje devet meseci, tokom kog regruti dobijaju platu u visini od oko tri hiljade evra. Takođe, poslodavac koji zaposli regruta je šest meseci oslobođen od plaćanja poreza i doprinosa. Civilna služba traje četiri i po meseca duže od vojne. U Estoniji vojni rok traje između osam i jedanaest meseci. Za razliku od ove dve zemlje u Letoniji je služenje vojske opcionalno.

U Turskoj takođe postoji obaveza služenja vojnog roka koji traje šest meseci. Međutim, zahvaljujući zakonskim izmenama iz 2019. godine, građani imaju mogućnost da uplatom 31 hiljade lira, skrate obuku na mesec dana.

Obavezni rok u Rusiji služe muškarci starosti između 18 i 27 godina. Osim što prolaze obuku, regruti u Rusiji učestvuju i na vojnim vežbama. Zakon, međutim, ne dozvoljava učešće regruta u ratu. Sumnja se da se ova zakonska uveliko krši tokom invazije na Ukrajinu.

I u Ukrajini je na snazi obavezno služenje vojnog roka. Zemlja je 2012. godine ukinula obavezni rok, ali ga je dve godine kasnije, izbijanjem sukoba u Donbasu, vratila. Vojni rok traje 12 meseci, isto koliko i u Rusiji. Obavezno služenje vojnog roka je na snazi i u Belorusiji.