U kojima gradovima u Srbiji se rađa najviše dece, a gde najmanje?

Stopa prirodnog priraštaja u Srbiji prošle godine bila je -10,9 promila, a u Beogradu i okolini zabeležena je najniža negativna vrednost stope prirodnog priraštaja, od – 7,2 promila, dok je najviša negativna vrednost stope prirodnog priraštaja u južnoj i istočnoj Srbiji, od čak -14,4 promila.

Najniža stopa nataliteta prošle godine bila je u Aranđelovcu 3,7, za nijansu bolja je bila Crna Trava sa priraštajem od 3,8 promila, u Dimitrovgradu se prošle godine rodilo četvoro dece na 1.000 stanovnika, u Malom Crniću 4,1, a u Babušnici je prirodni priraštaj bio 4,4 promila.

Najveća stopa nataliteta poslednje dve godine je u Tutinu, prošle je u ovom gradu ona bila 18,9 promila, slede Sjenica, Novi Pazar, Preševo, pa beogradska opština Zvezdara u kojoj je tokom 2021. godine prirodni priraštaj bio 12,1 promil.

“Najveći broj rađanja, 18.825, zabeležen je u starosnoj grupi žena od 30 do 34 godine, a prosečna starost žena pri rođenju deteta je 30,1 godina, dok je prosečna starost žena pri rođenju prvog deteta 28,7 godina”, navodi se u analizi RZS.

S druge strane, najniža stopa mortaliteta prošle godine bila je u Preševu, 9,8 promila, potom u Tutinu 11, Novom Pazaru 11,2 promila, Novom Sadu 14,3 i Bujanovcu 14,6 promila.

Najviša stopa mortaliteta tokom 2021, prema podacima RZS, bila je u Gadžinom Hanu čak 54 promila ili 54 umrla na 1.000 stanovnika, sledi Crna Trava sa 41,1, Rekovac sa 36,3, Ražanj 33,7 i Babušnica sa 32,7 promila.