U konkurenciji i SDPR

Za posao koji će trajati 18 meseci iz IPA fondova obezbeđeno je 3,8 miliona evra, a tendersku dokumentaciju otkupilo je petnaestak svetskih firmi. Kako Danas saznaje zainteresovane su kompanije iz Belgije, Holandije, Nemačke, Južnoafričke Republike, Velike Britanije, ali i domaći SDPR. Firma kojoj bude poveren posao, trebalo bi da očisti potez od prahovske Luke do instalacija ‘’Jugopetrola’’ gde je na površini od oko 30.000 kvadratnih metara detektovano 11 mesta na kojima se mogu naći neeksplodirani projektili.

– U pitanju je veoma složen i težak posao. Merenje površine na kojoj će se raditi je prva stvar koja se mora završiti da bi usledilo snimanje sonarima sa površine. Potom slede ronilačke pretrage, određivanje lokacija, detaljna pretraga, da bi, na kraju, bila izabrana metoda vađenja ubojitih sredstava, objašnjava kapetan Srećko Nikolić iz Lučke kapetanije, navodeći da već polovinom marta treba da bude poznat izvođač radova.

Nakon toga može se očekivati i više puta najavljivano vađenje nemačkih vojnih brodova, potopljenih krajem II svetskog rata. Naime, na potezu od HE „Đerdap 2“ i luke Prahovo u dužini od devet kilometara, nalazi se oko 200 nemačkih ratnih brodova, koje su Nemci septembra 1944. potopili. Olupine ove flote ne samo da otežavaju plovidbu već predstavljaju i opasnost, pošto su sonarna snimanja urađena pre pet godina pokazala da se i u njima nalaze zaostala eksplozivna sredstva. Zbog potopljenih nemačkih brodova plovni deo Dunava u dužini od šest kilometara sužen je na svega 50 metara, a dvosmerno kretanje brodova je u vreme smanjenog vodostaja nemoguće. Procenjuju se da je za ovaj posao potrebno više od 30 miliona evra. Evropska agencija za rekonstrukciju u okviru Master plana razvoja plovnih puteva Srbije do 2025. godine pripremila je projekat kojim je predviđeno da se iz Dunava nizvodno od HE „Đerdap 2“ izvuče 12 brodova, a cena tog poduhvata je oko 12 miliona evra.

Mit o potopljenom zlatu

Prilikom povlačenja pred Crvenom armijom, u operaciji „Dunavski vilenjak“, po naređenju generala Valtera fon Štetnera, potopljena su preostala plovila crnomorske flote nemačke armije. Na dno Dunava poslato je oko 200 lađa, čiji delovi izranjaju iz vode pri niskom vodostaju. I posle toliko decenija ovaj događaj obavijen je velom tajne. Među ovdašnjim življem pominje se da su Nemci brodovima prevozili zlato zaplenjeno u istočnoj Evropi i da zbog toga nisu dozvolili da padnu u ruke Rusima. Postoji i priča da je jedan od brodova bio ploveća bolnica s ranjenicima, koji je odvezen na sredinu reke, miniran dinamitom i potopljen.