U Lionu begunci, u Briselu partneri

„Insistirali smo da se te poternice vrate u sistem i one su vraćene, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija. Oni su u sistemu, ali te poternice u nekom narednom periodu neće biti vidljive“, rekao je Stefanović novinarima u Palati Srbije na pitanje o sastanku direktora policije Vladimira Rebića sa predstavnicima Interpola u Lionu.

Međutim, prema rečima Saše Đorđevića, istraživača Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, to što su poternice vraćene u sistem, ne daje nikakve garancije da će Haradinaj, Tači ili neko treći biti i izručen Srbiji.

– Svaka država članica Interpola odlučuje sama šta će da radi povodom poternica koje raspisuje Generalni sekretarijat. Ne postoji sankcija niti obaveza da se izruči tražena osoba. Izručenje najviše zavisi od međusobnog poverenja – navodi Đorđević.

Štaviše, dodaje on, protivrečno je da nosioci vlasti u Srbiji insistiraju da se vrate poternice onih lica sa kojima se redovno sastaju u Briselu ili nekom drugom evropskom gradu. Takva situacija, prema njegovim rečima, logično nameće pitanje šta je zaista cilj spoljne politike Srbije.

– Gubitnici u celoj ovoj priči su profesionalci u policiji i tužilaštvu u Srbiji i na Kosovu koji moraju da pronalaze kreativna rešenja kako bi sarađivali. Sporost u saradnji se najviše vidi u slučaju ubistva Olivera Ivanovića – kaže Đorđević.

Nedoslednost u postupcima vlasti vidi i Zoran Živković, predsednik Nove stranke i savezni ministar policije u periodu kada se SR Jugoslavija vratila u Interpol.

– Kada smo se vratili u Interpol posle međunarodnih sankcija, poternice protiv određenog broja kosovskih Albanaca su bile na snazi, pošto postoje ozbiljne indicije da su odgovorni za ratne zločine. U tom smislu mi je nedosledno što naši zvaničnici komuniciraju sa licima koja organi ove zemlje potražuju zbog sumnje da su počinili brojne zločine – kaže Živković.

Podsetimo, Interpol je nedavno skinuo sa crvenih poternica komandante Oslobodilačke vojske Kosova da bi se MUP Srbije 1. marta ove godine zvanično žalio na tu odluku.

Ramuš Haradinaj, aktuelni predsednik Vlade Kosova, dva puta je u poslednjih nekoliko godina hapšen po poternicama Srbije koja ga traži zbog sumnje da je počinio niz ratnih zločina. Najpre je u junu 2015. godine uhapšen u Sloveniji, da bi mu se početkom prošle godine isto desilo u Francuskoj. U oba slučaja Haradinaj je pušten na slobodu, pošto je zaključeno da u Srbiji ne postoje uslovi za fer suđenje.

Politika ispred sigurnosti

Pored napora da se spisak bivših članova OVK-a vrati u sistem Interpolovih poternica, direktor policije Vladimir Rebić, prema sopstvenim izjavama, lobira u Lionu da se spreči prijem Kosova u Interpol. Prema rečima Saše Đorđevića iz BCBP-a, Srbija je poslednjih godina u kontinuitetu pojačala diplomatske aktivnosti čiji je cilj da Kosovo ne dobije status članice Interpola. „Politički interes Srbije je očigledno ispred operativnih policijskih potreba jer još uvek ne postoji odgovarajuća saradnja između kosovske i srpske policije, niti se priča o pronalaženju načina koji će obezbediti nesmetan protok policijskih informacija“, kaže Đorđević.