U Londonu lečili od ljubomore

Specijalista za ljubomoru – natpis je bio na jednoj klinici u Vest-Endu u Londonu gde su pacijenti dolazili da se izleče od ovog problema, piše list Pravda od pre tačno osam decenija.

Novinar piše da se zapravo radi o kući u elegantnom delu Londona, a lekara koji je vodi reporter je našao i u imeniku kao – doktora za ljubomoru. Ispostavilo se da je lekar bio poznat ne samo u Engleskoj, već i u kolonijama, a na spisku njegovih klijenata bile su mnogobrojne poznate ličnosti, među njima i tadašnji prepoznatljivi pisac – francuski književnik Mišel Kandi.

Novinar Pravde koji je boravio u čekaonici, kaže da na kliniku dolaze i žene i muškarci, a da po prirodi ima mnogo “uobraženih bolesnika”. U razgovoru sa lekarom, ali i pacijentima, navodi se da je za izlečenje od ljubomore potrebna jedna do tri ture terapije.

Pravda još piše kako je put do slave u Holivudu i pre 80 godina bio mukotrpan. Tada je 17.000 statista u Holivudu čekalo da dobije ulogu i “umiralo od gladi”, prema izveštaju iz novina. Od tog broja, 5.000 je potpuno nepoznato javnosti, a oko 15.000 ima svoj registar za podacima o spoljašnjem izgledu. Od toga je, piše Pravda, oko 2.000 Rusa.

“Oni, zapravo, nisu ruski generali, već samo odgovaraju tom izgledu, za potrebe filmova”, piše novinar Pravde, opisujući ko je sve na čekanju i za koju ulogu se nudi. “Pored njih ima 1.500 kelnera, 3.000 manekenki, 1.500 bradatih, 500 otmenih staraca, 200 grbavih, 500 ružnih baba bez zuba…”

Ceo Holivud može nedeljno da zaposli njih 2.000, a ostatak je na ulici, nadajući se da će dobiti priliku sledeći put.

Novinar još piše da su se statisti naručivali kao – roba.

“Treba nam 120 rimskih vojnika”, citira pogodbu reporter.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Udruženje bivših veleizdajnika, stradalnika i zatočenika osnovan je u Zemunu pre tačno 80 godina.

Činili su ga politički krivci i njihovi pomagači, taoci, koji su u Prvom svetskom ratu stradali kao patrioti, piše list Vreme 29. marta 1938. godine.

“Izvezli smo u Nemačku prošle godine robe za 1,3 milijarde dinara, a prema njihovim podacima za dve milijarde”, naslov je u listu Vreme od pre 80 godina. Naši najveći izvozni proizvodi bili su bakar, jaja i razno voće. Jugoslavija je u Nemačku takođe izvozila i drvo, meso, konoplju i kožu.

Tog dana pre osam decenija uspostavljena je i direktna avionska linija između Beograda i Sofije.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.