U Londonu se najlakše „pere novac“

Međutim, britanskoj prestonici u poslednje vreme dodaju i novu odrednicu: reputaciju destinacije koju šefovi stranih država često biraju za „pranje novca“ budući da njihove aktivnosti mogu ugroziti njihovu sliku u zemljama odakle dolaze.

Prema istrazi britanskog Gardijana, utvrđeno je da prestonica firmi za javne odnose zarađuje milione dolara godišnje promovisanjem stranih režima, od kojih se mnogi terete za najgore zloupotrebe ljudskih prava, uključujući Saudijsku Arabiju, Ruandu, Kazahstan i Sri Lanku.

London zarađuje više od tri miliona dolara po ugovoru u obezbeđivanju saveta vladama koje međunarodne organizacije uključujući UN dovode u vezu sa torturama, korupcijom i ugrožavanjem slobode govora.

Političari iz Rusije, Madagaskara i Kine najčešće su među onima koje traže pomoć britanskih Piar firmi ne bi li „ispeglali“ svoju reputaciju.

Omar al Bašir, predsednik Sudana, koga međunarodni krivični sud u Hagu tereti za zločine protiv čovečnosti vezane za genocid u Darfuru, sarađivao sa dve Piar firme iz Londona preko predstavnika tražeći pomoć u „peglanju“ svoje reputacije.

„Autokratske vlade su shvatile potrebu da budu što više sofisticirane“, kaže Francis Ingman, izvršni direktor PRCA. „Sve je više klijenata iz bivšeg komunističkog bloka i Kine“. Jedna od vodećih firmi Čajm plc, koju vodi Lord Bel, nekadašnji savetnik Margaret Tačer, zaradila je gotovo pola od 106 miliona dolara prošlogodišnjeg prihoda od stranih ugovora što je za 37 odsto više nego u 2008. Portland PR, koju vodi Tim Alen, zamenik sekretara za štampu bivšeg britanskog premijera Tonija Blera i, između ostalih, Hill & Knowlton, poništili su nedavni ugovor koji vredi više od jedan i po miliona dolara godišnje za savetovanje naftom bogate vlade Kazahstana, zbog kršenja kodeksa pravilnika ponašanja. Početkom godine, Amnesti internešnel je optužio režim u Kazahstanu za nepoštovanje odredbe o ljudskim pravima propisane međunarodnim zakonom. Portparol Portlanda kaže da se oni pridržavaju propisa i „da ne pristaju na svaki vid komunikacijskih aktivnosti naročito one koje su ilegalne, neetičke i suprotne profesionalnoj praksi, niti bi ikada od svojih klijenata tražili da se bave tim aktivnostima“. Pol Taf, predsednik i izvršni direktor Hill & Knowlton, kaže da njegova firma „poštuje sva pravila i kodove ponašanja“.

S druge strane, Pol Farel, član britanskog komiteta za medije, sport i kulturu navodi da sve više i više piar firmi umesto da zastupaju kompanije počinju da zastupaju zemlje, bez obzira na stanje u tim državama. „Piar kompanije trebalo bi da razmotre etički položaj pre nego uzmu ponudu. Svaki profesionalac bi trebalo najpre da se raspita o tom režima pa tek onda da razmotri da li da ga predstavlja“.

Bel Potinger je bila jedan od firmi koja je sarađivala sa sudanskim liderom. Firma je radila i sa vladom Sri Lanke nakon navodnog bombardovanja civila i izvođenje egzekucija tokom poslednje faze rata protiv separatističkih tamilskih pobunjenika 2009. Zbog takvog ponašanja Sri Lanke, EU je suspendovala programe koji su toj zemlji omogućavali povlašćeni pristup njenim tržištima u zamenu da usvoji međunarodne konvencije o ljudskim pravima.

Čajm plc je zastupala vladu Zambije, koja su u maju organizacije za zaštitu ljudskih prava optužile da pruža utočište osumnjičenima za genocid u Ruandi.

Portland PR je direktno sarađivala sa Kremljom tako što je delila savete o odnosu sa parlamentom Britanije te popravljala negativnu sliku o Rusiji u britanskim medijima, dok je firma Rejspoint PR promovisala vladu Ruande u Britaniji i pred međunarodnim auditorijumom uprkos izveštaju Inicijative Komonvelta o ljudskim pravima iz 2009, u kojem je zaključeno da je stanje ljudskih prava u toj zemlji „na najnižem nivou“.