U Makedoniju u toku jednog dana ušlo 7.000 ljudi

Budimpešta planira da pošalje vojsku da pomogne policiji na granici, gde hiljade ljudi svakodnevno ulazi u Mađarsku iz Srbije. Duž granice je već podignuta dvoslojna bodljikava žica, a očekuje se da se mađarski parlament do kraja meseca izjasni o strožoj graničnoj kontroli.

„Naš je posao da pružimo garancije da Mađarska bude odbranjena“, rekao je general mađarske vojske Tibor Benko.

Planove Mađarske za militarizaciju kritikovale su grupe za ljudska prava. Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muižnieks je rekao da planovi Mađarske mogu dati loše rezultate, ocenivši da je „militarizacija granica pogrešan odgovor na migraciju“. Premijer Viktor Orban je ove nedelje obećao da će ubrzati izgradnju nove barijere. Međutim, ove mere do sada nisu uspele da spreče hiljade ljudi da uđu u Mađarsku.

Vlasti u Budimpešti su dobile informaciju da do sledeće nedelje očekuju priliv od 40.000 izbeglica. Kako prenosi Bi-Bi-Si, u toku noći do mađarske granice sa Srbijom je došlo još nekoliko stotina ljudi, a 3.500 je ušlo u Austriju. Mađarska policija je saopštila da je juče njenih hiljadu pripadnika bilo raspoređeno na granici sa Srbijom, gde je u sredu privedena 3.321 izbeglica.

Portparolka policije Viktorija Čišžer Kovač je izjavila da se izbeglicama daje hrana i pruža zdravstvena pomoć na policijskim punktovima i u centrima za registraciju, nazvavši „blatantnim lažima“ tvrdnje o policijskom maltretiranju, uz konstataciju: „Briga o ilegalnim migrantima je redovna i stalna“.

Organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč je u sredu ocenila da su uslovi za izbeglice u Mađarskoj „užasni“ i da je „neprihvatljivo da se na pragu Evrope ljudi tretiraju kao životinje“, naveo je AP, a preneo FoNet.

Improvizovani kamp na železničkoj stanici Keleti u kojem je bilo hiljade ljudi sa Bliskog istoka, Azije i Afrike je rasformiran, a izbeglice su se uputile ka Nemačkoj. Međutim, sudeći prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja, prenose agencije, prezir prema pridošlicama ne jenjava u Mađarskoj. Prema takvom jednom istraživanju koje je sprovela grupa Republikon, samo 19 odsto Mađara smatra svojom dužnošću da prihvati izbeglice, dok 66 odsto njih smatra da su izbeglice pretnja, te ih ne treba puštati u zemlju.

Istraživanja predstavljaju odraz zemlje u kojoj etničke manjine gotovo da ne postoje van glavnog grada, a uverenja desnice dominiraju u manjim gradovima koji pružaju snažnu podršku ultranacionalističkoj partiji Jobik.

„Veliki broj Mađara su rasisti. Nemaju dovoljno samopouzdanja i smatraju da im je identitet ugrožen. A naša vlada iskorišćava ta osećanja da bi povećala svoju popularnost“, kaže Žužana Žohar (36), koja je predvodila volontere koji su pomagali izbeglice u hrani, vodi i medicinskoj opremi.

„Teško je ubediti Mađare da ti ljudi ne žele da nam uzmu posao, domove, žene, pse“, rekla je Žohar. Vlasti u Mađarskoj su podigle bilborde na mađarskom na kojima se traži da pridošlice poštuju zakone i kulturu zemlje.

U  ranim jutarnjim satima još 2.500 izbeglica se ukrcalo na trajekt koji je obezbedila grčka vlada da ih preveze sa ostrva Lezbos do kontinentalnog dela Grčke. Danska je u međuvremenu obustavila sve železničke linije koje vode do Nemačke i privremeno je zatvorila autoput, pošto je policija zaustavila izbeglice koje su pokušali da dođu do Švedske. Kako su javili dopisnici, linije će ponovo raditi, pošto je deo izbeglica pristao da se registruje u Danskoj. Izbeglice su prethodno odbile da se registruju, jer bi to značilo da u ovoj zemlji moraju da zatraže azil ili da se vrate u Nemačku, a oni žele da njihovo konačno odredište bude Švedska. Irska vlada je saopštila da će prihvatiti 4.000 izbeglica, što uključuje 1.120 ljudi koje je ranije pristala da primi.

Rumunija je, s druge strane, saopštila da ne može da pristane na obavezujuće kvote, koje je zahtevala Evropska komisija. Rumunski predsednik Klaus Joanis izjavio je juče da „nema načina“ da njegova zemlja primi dodatni broj izbeglica. Od Rumunije je zatraženo da primi 6.351 osobu, ali Bukurešt smatra da je to previše, pošto je prethodno prihvaćen dolazak oko 1.800 izbeglica. Joanis je rekao da će Rumunija poslati ministra unutrašnjih poslova na poseban sastanak u Briselu, javio je AP, a preneo FoNet.

„Danas sam razgovarao sa njim i zadatak mu je da saopšti da nema načina da Rumunija pristane na obavezne kvote“, izjavio je Joanis. Prema njegovim rečima, Evropska unija želi da rasporedi izbeglice na birokratski način, bez konsultacija sa članicama.