U mnogim srednjim školama upisni prag niži u odnosu na lane: Jedna gimnazija je apsolutno iznenađenje

Još jedna nedoumica je otkud toliko slobodnih mesta, s obzirom da je prema prethodnim podacima najavljivano da će ih biti nekoliko hiljada manje.

Naime, upravo smo iz Ministarstva ranije dobili podatak da osmi razred ove školske godine završava oko 65.600 osmaka, a da u srednjim školama ima oko 76.000 mesta za upis.

Potom je saopšteno da je malu maturu polagalo 64.400 učenika, a da je svako od njih zauzeo mesto u državnoj srednjoj školi, višak bi bio oko 11.600 mesta. Sada ih ima 16.000.

Za sada se samo pretpostavlja da deo učenika školovanje nastavlja u privatnim obrazovnim ustanovama, u inostranstvu, vojnim i verskim školama, ali nema pouzdanog podatka koliko će njih završetkom osnovne škole praktično izaći iz obrazovnog sistema.

Koliko je tačno učenika raspoređeno u prvom krugu iz Ministarstva nisu precizirali, već su saopštili da je po nekoj od prve tri želje raspoređeno 86 odsto đaka, a po prvoj oko 65 odsto. Za drugi upisni krug, koji je danas, ostalo je svega 635 đaka.

– Ove godine generalno postignuće učenika na završnom ispitu je neznatno slabije i to se odrazilo na potreban broj bodova. Ali imamo i škole koje su podigle prag, kao na primer Peta beogradska gimnazija i Zemunska gimnazija. U svakom slučaju, postoji prostor za analizu i razmatranje – rekli su za Danas iz Ministarstva prosvete.

Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže za naš list da se u prestoničkim gimnazijama spustio prag u proseku za jedan poen u odnosu na lane, odnosno za dva boda u gimnazijama na periferiji.

Ipak, Gimnazija u Obrenovcu je apsolutni rekorder po skoku upisnog praga i to na sva tri smera.

Na prirodno-matematičkom smeru poslednji primljeni kandidat ima 91,05 poena, dok je lane prag bio 63,39 poena.

Na društveno-jezičkom smeru poslednji raspoređen đak ima 78,84 poena, a lane je za upis bilo potrebno najmanje 57,49 bodova. Na opštem smeru prag je skočio sa prošlogodišnjih 52,85 na 77,10 poena.

– Mi smo u blizini elektrane i mnogi roditelji razmišljaju da deca završe zanat da bi što pre mogla da počnu da rade tamo, a izborom srednje stručne škole žele da se na neki način dete osigura. Ali verovatno ima i roditelja koji su shvatili da bi im deca bila u boljoj poziciji i da bi mogla da konkurišu za bolje poslove ako završe fakultet, a najbolji put do studija je preko gimnazije. Možda je na ovakve rezultate uticalo i to što će ove generacija polagati državnu maturu. Mi smo imali sušne poslednje dve godine, a pre toga tri, četiri jako dobre, sa učenicima koji su imali sličan broj poena kao i sada – kaže za Danas Ivica Protić, direktor Gimnazije u Obrenovcu.

Na povećano interesovanje đaka za ovu školu, veruje, uticale su i promotivne aktivnosti u sklopu obeležavanja značajnog jubileja – 100 godina postojanja škole.

– Mi kao škola radimo sve da privučemo što više dece. Imali smo lepu kampanju, što je možda dalo efekat, moguće da je na interesovanje učenika uticalo i to što su čuli neke lepe stvari o školi. A možda je ova generacija „jača“ od prethodne – nabraja direktor razloge popularnosti ove škole.

Na nivou Srbije, i dalje su najatraktivnije medicinske škole u kojima je ostalo tek poneko slobodno mesto.

Takođe je nastavljen trend da praznih klupa ostane u specijalizovanim srednjim školama i obrazovnim profilima, iako su „dizajnirani“ za manji broj učenika.