U modi su projekti evropskih fondova

No, Subotica je zato možda među prvima kada je reč o neprofitnoj saradnji, odnosno saradnji u raznim drugim oblastima, kao i kroz projekte koji se realizuju preko evropskih fondova, i uz učešće nevladinog sektora, sa svojim susedima preko granice. Proces priključenja Srbije Evropskoj uniji na istaknuto mesto stavlja upravo prekograničnu i susedsku saradnju, i on je u još većoj meri osnažio stare kontakte i inicirao nove. Na taj način su unapređene već postojeće veze koje je Subotica tradicionalno imala sa Segedinom, Kiškunhalašem, Bajom, Bačalmašom. Ove godine u okviru tih susedskih programa iz fondova EU u Suboticu će stići oko 2.8 do tri miliona evra. Najvredniji projekat na kojem rade zajednički grad Subotica i Mađarska nacionalna agencije za razvoj infrastrukture je asfaltiranje ulica u naselju Bački Vinogradi, što je priprema infrastrukture za otvaranje novog međudržavnog prelaza.

Do ovih godina saradnja podržana od Evropske unije podrazumevala je samo partnerske odnose, dok od ove ona uključuje zajedničke projekte i zajednički rad na njihovoj realizaciji. Svemu tome, moglo bi se reći, dobru osnovu su udarile formalne institucionalne veze Subotice sa Mađarskom, kao što su bratimljenje gradova – Subotica je takav sporazum, recimo, sa Segedinom potpisala još davne 1966. godine – zatim sporazumi o partnerstvu i dobrosusedskim odnosima, sa više gradova, a preko United Gamesa, omladinske međunarodne organizacije, sporazum sa Kiškunhalašom o kulturnoj saradnji. Na nivou lokalnih zajednica postoji sporazum između Bačke Topole, Bajmoka i Moravice, sa Bačalmašom i Lukačfalvom, u okviru kojeg se radi na revitalizaciji nekih privrednih objekata. Takvu saradnju imaju i dve Kelebije, mađarska i srpska, kao i Bački Vinogradi i Ašothalom.

Problem je, međutim, što je u takvu prekograničnu saradnju uključeno malo ljudi, i to uglavnom iz NVO sektora, kao i činjenica da je postupak „apliciranja“ i dalje nepoznanica za mnoge, te većina građana i ne zna za takvu „pojavu“. Većina lokalnih NVO upostavila je tesnu vezu sa lokalnim vlastima (negirajući tako svoju osnovnu poziciju kao nevladine organizacije), dok vlast preko njih konotroliše način i realizaciju tih projekata. U Subotici postoje i timovi koji su oformljeni da bi se međususedska saradnja, finansirana iz EU fondova unapredila, ali je ipak obaveštenost građana nezadovoljavajuća, što nadležne službe, pak, tumače kao nezainteresovanost.

U svakom slučaju, svi ti projekti koje sve više podržava EU, radi pripreme Srbije za priključenje Uniji, a u koje su uključene i mnoge kulturne i obrazovne institucije, ni bi se mogli svrstati u privrednu saradnju, osim možda onih infrastrukturnih kojim se priprema prostor za neke nove ekonomske veze.

Retki su primeri konkretnih i uspešnih ekonomskih veza kakvi su recimo preduzeće Masterplast i Forneti. Obe firme su u stvari i osnovane mađarskim kapitalom, i ovde veoma uspešno funkcionišu. Masterplast, koji se bavi trgovinom građevinskih izolacionih materijala, osnovan je u Sekešfehervaru 1997. godine, a kroz nepune četiri godine nastala je i zajednička firma sa subotičkim privrednikom Tivadarom Bumfordom. Danas subotički Masterplast ima svoje ćerke firme širom Srbije, kao i nekoliko u bivšim jugoslovenskim republikama. U njima je zaposleno oko četiri stotine ljudi. Forneti spada među uspešnije privatne firme u Subotici, sa takođe razrađenom propdajnom mrežom na prostoru bivše Jugoslavije.

Posebno dobra saradnja između Subotice i susednih mađarskih gradova je postojala u oblasti turizma, koja se u mnogim segmentima još uvek održava, kaže Mihalj Sečei, subotički ekonomista i predsednik UO turističkog klastera za Vojvodinu. Čitava južna Mađarska, odnosno tamošnje turističke orgaizacije članice su zajedničkog klastera u oblasti turizma koji obuhvata i celu Vojvodinu. Tu je posebno značajna saradnja Subotice sa južnom Mađarskom, i čvrste veze kao i zajednički projekti Javnog preduzeća Palić Ludoš sa mađarskim nacionalnim parkom Opusaster. Ona se svodi na razmenu iskustava, turističkih poseta, izgradnju vizitorskih centara, projekata turističkog razvoja…

Mnogi uvozno-izvozni poslova na ovom planu odvijaju se između manjih firmi, pa tako recimo subotičke specijalizovane trgovinske kuće i zadruge uglavnom iz Mađarske uvoze veštačko đubrivo, sveže meso, i to raznih vrsta, a izvoze melasu i šećer. Gabor Puha, predsednik Udruženja zemljoradnika Vojvodine, navodi da u oblasti poljoprivrede postoji veoma razvijena komunikacija sa mađarskim udruženjima, ali i sa Mađarskim ministartsvom za poljoprivredu i Institutom za povrtarstvo u Kečkemetu. Ti kontakti se ipak svode na predavanja i eksperimentalne posete odnosno tzv. stručne ekskurzije.

– Razmene poiljoprivrednih proizvoda na žalost nema, jer naši proizvođači imaju loše iskustvo sa izvozom, naročito voća i povrća, pošto naša država ne dozvoljava isplatu u gotovini, a plaćanje uz bankarske garancije se prošle godine završilo tako da su ruski kupci naših jabuka ostali dužni proizvođačima 250 hiljada evra, koji nikada nisu naplaćeni – kaže Puha.

Najživlja je svakako saradnja u zoni sive trgovine, koja svoj finalni deo uglavnom ima na poznatom subotičkom Buvljaku. Upućeni tvrde da se i preko manjih firmi uvozi ponešto, ali na isti način – „u sivoj zoni“, što i nije zvanično evidentirano. A „biznis“ na Buvljaku je i dalje za mnoge isplativ, jer se u Mađarskoj roba na veliko može kupiti sa velikim popustom i uz vraćanje AFE, tamošnjeg PDV, što prodavcima na Buvljaku omogućava da sa svojim cenama ipak konkurišu mnogim supermarketima. Činjenica da na tu robu ne plaćaju carinu svakako govori o interesu države od toga posla, ali je i to jedan od fenomena kupovanja socijalnog mira, budući da su u ovoj ekstremnoj nezaposlenosti, i ranije u vreme sankcija i ratova, mnogi Subotičani, a pogotovo nekadašnje izbeglice, nalazile jedini izvor egzistencije.