U Nemačkoj nema društvenog osuđivanja kada ljudi promaše studije

Odbojkaški san se ubrzo urušio, a ja sam umesto profesionalnog odbojkaša postao profesionalni štreber – ovako Beograđanin Filip S. Perišić opisuje svoj motiv odlaska u Nemačku i očekivanja koja je imao.

U Nemačkoj živi od kraja 2009. godine, gde je završio osnovne studije poslovne ekonomije i informatike u Karlsrueu i master studije sa fokusom na preduzetništvo i veštačku inteligenciju u Berlinu.

Kaže da mu se život „skroz promenio“ i da nije samo Nemačka razlog za to, već i nova životna faza koja je počela – poslednja faza formativnih godina – sazrevanja i osamostavljivanja.

– U Srbiji sam živeo kao školarac koji nije toliko bio zainteresovan za školu osim za par predmeta, a u Nemačkoj sam otkrio zapravo koliko volim da učim. Glavni razlog za to je bilo što sam istinski uživao u predmetima koje sam slušao. Uz to, ceo sistem, uključujući i profesore, je tu da pruži podršku. Ubrzo sam krenuo da držim vežbe na fakultetu i počeo da radim na studentskim pozicijama u privredi. Ono što mi je dalo odskočnu dasku je bilo znanje matematike koje sam poneo sa sobom iz Srbije – priča Filip za Danas.rs.

Sa studijama je, kaže, imao baš sreće pošto se ispostavilo da je „iz prve“ skroz pogodio svoja interesovanja.

– Verujem da mladi još ne poznaju dovoljno sebe i da je retko ko imao priliku da otkrije svoja profesionalna interesovanja, te da dobar deo studenata tek na studijama upozna bolje tematiku i onda otkrije da li ih zapravo tema koju su izabrali zanima. U Nemačkoj nema društvenog osuđivanja kada ljudi promaše studije, te nije neuobičajno da se studenti nakon pola godine prebace na druge studije i tako menjaju dok ne pronađu tematiku koja ih istinski interesuje. Ovo mi je jedan od kulturnih šokova pošto sam sa mnom na smeru imao ljude koji su došli sa drugih studija, a isto tako i ljude koji su otišli na sasvim druge studije – nastavlja Filip.

Prema njegovim rečima, univerziteti u Nemačkoj su sjajno povezani sa univerzitetima širom sveta pa studentima stoji na raspolaganju dosta opcija i stipendija da deo studija završe na nekom partnerskom univerzitetu.

– Na nekim programima je čak i obavezno da se jedan deo završi negde preko, a među poslodavcima se ceni ukoliko ste tokom studija bili u inostranstvu. Imao sam priliku da budem u Australiji, Americi, Rumuniji, Grčkoj i na Tajvanu. Svaki od ovih boravaka mi je doneo mnogo na više nivoa. Od razbijanja predrasuda, upoznavanja različitih univerzitetskih sistema, sklapanja novih prijateljstva, upoznavanja novih kultura i obogaćivanja mene samog – navodi naš sagovornik.

Ističe da su studije u Kaliforniji imale najviše uticaja na njega jer je tamo, dodaje Filip, prvi put imao priliku da čuje za „startup“ i otkrije u sebi veliko interesovanje za preduzetništvo.

– Boravak u Kaliforniji me je kasnije odveo za Berlin, glavni nemački startup centar, a na kraju i u preduzetničke vode – kaže on.

Počeo je 2016. godine da piše blog Nemački kutak o studijama, poslu i životu u Nemačkoj, namenjen svim ljudima iz bivše Jugoslavije koji dolaze ili su već u Nemačkoj kako bi im pomogao da se što bolje snađu i uklope u novu sredinu. Bilo da dolaze zbog studiranja, posla ili turistički na ovom blogu naći će brojne savete.

– O predostima i manama studiranja u Nemačkoj pisao sam na Nemačkom kutku, a kao glavne prednosti studiranja u Nemačkoj izdvojio bih izobilje mogućnosti da se deo studija odsluša na partnerskom univerzitetu, besplatne studije, mogućnosti studentskih poslova u struci i plata koja se dobija za doktorske studije. Koga zanima, može na blogu da pročita mnoštvo autorskih tekstova o iskustvima sa različitih studijskih programa. Iskoristio bih ovu priliku da se zahvalim svim gostujućim  autorima koji su izdvojili svoje vreme da podele svoja iskustva – poručuje Filip.

Balkanski kutak – platforma koja digitalizuje dijasporu

Prema njegovim rečima, na osnovu razgovora sa prijateljima, poznanicima i drugim čitaocima Nemačkog kutka, shvatio je da skoro da nema ljudi kojima ne nedostaje nešto iz domovine.

– Svejedno da li je to odlazak na roštilj, kupovina eurokrema u prodavnici, trening folklora u obližnjem KUD-u, savetovanje na našem jeziku, druženje sa našim ljudima ili čak pa i sve ovo zajedno. U kontaktu sa našim ljudima kroz Nemački kutak smo uočili da ljudi redovno traže ovakve informacije, a da je teško doći do njih pošto su rasute po celom internetu, prijateljima i poznanicima. Nema jednog centralnog mesta na internetu koje objedinjuje informacije o ponudi dijaspore, tj. gde naši u svetu mogu da pronađu prodavnice sa našim proizvodima, restorane sa našom hranom, sportska i kulturna udruženja, automehaničare, lekare, zubare i drugo. U razgovoru i razmeni iskustava sa Nikolom Smiljanićem, mojim prijateljem iz školskih dana i takođe drugarom sa odbojke, došli smo na ideju da napravimo Balkanski kutak i time rešimo taj problem. Još dvojica bivših odbojkaša su nam se pridružila i sad zajedničkim snagama radimo na povezivanju i digitalizovanju dijaspore – navodi Filip.

Ideja je, kako kaže, da se digitalizuju i objedine informacije o našim pokretačima, tj. ljudima koji nude naše proizvode, usluge vezane za domovinu ili na našem jeziku kao i naša udruženja i organizacije.

– Trenutno pričamo sa pokretačima i dovodimo ih na platformu tako da oni koji traže mogu u svakom trenutku da pronađu ono što im treba, bez da se nadaju da će im neko pomoći u traženju ili da čekaju da im neko odgovori u nekoj Fejsbuk grupi – kaže on i dodaje da Balkanski kutak nudi ljudima dopunu života u Nemačkoj. Uz to, na ovoj platformi mogu se naći ljudi koji rade po nemačkim standardima, ali pričaju naš jezik i malo su, kako kaže Filip, fleksibilniji od prosečnog Nemca.

– Primera radi, lekare i automehaničare koji rade po nemačkim standardima, ali i pričaju naš jezik. To ne znači da naši ljudi nemaju poverenja u recimo nemačke zubare. Postoje drugi razlozi zašto bi naši ljudi hteli baš kod naših zubara da idu ukoliko imaju neki problem. Bilo da ne znaju dovoljno dobro terminologiju da objasne u čemu je problem ili da su se lečili u domovini pa je lakše to preneti našem zubaru. Uz to ide i osećaj da se bolje razumete sa zubarom ukoliko pričate na našem. Na kraju, ima i ljudi kojima je draže da novac ostave našim ljudima, nego Nemcima – dodaje Filip.

Trenutno rade na spajanju ex-Yu zajednice u Berlinu, Hamburgu i Nirnbergu. Tačnije, za sada se na Balkanskom kutku mogu naći pokretači iz dva najveća grada Nemačke, dok Nirnberg planiraju da otvore narednih nedelja.

– Velika vizija je da u svakom gradu Nemačke, Evrope, pa na kraju i sveta možete da pronađete naše pokretače, ukoliko ih ima. Vizija je veoma ambiciozna, neki bi čak rekli i veoma luda. Ali da nije, ne bi ni bilo zanimljivo. U isto vreme, želimo da proširimo ponudu unutar već otvorenih gradova. Tako trenutno uz akviziciju novih pokretača, paralelno razvijamo događaje i poslove, tj. mogućnost da registrovani restorani, udruženja, doktori i drugi pokretači mogu da okače njihove događaje koje organizuju i poslove koje nude. Misija Balkanskog kutka je da bude tu i pomogne dijaspori u njenoj komunikaciji i razvitku. Tako da konstantno slušamo mišljenja naših ljudi u inostranstvu i u skladu sa tim planiramo sledeće razvojne korake Balkanskog kutka – navodi ovaj mladi preduzetnik.

„U Nemačkoj lakše naći posao nego smeštaj“

Na pitanje kako gleda na to što je Nemačka za mnoge obećana zemlja i šansa da bolje zarađuju od svog rada, Filip kaže da ukoliko je glavna motivacija zaraditi i „napraviti“ veliki novac, onda pre preporučuje ljudima odlazak u SAD nego u Nemačku.

– Stoji da je za veliku većinu poslova bolja plata u Nemačkoj nego kod nas, ali plata nije toliko velika da možete da radite par meseci i ostatak godine „dignete sve četiri u vis“. Plata je dovoljna za lep i pristojan život i život bez egzistencijalog straha, tokom kojeg sebi možete da priuštite sve što spada u neke normalne životne želje, bilo da se radi o putovanju na neka egzotična mesta u svetu, investiranje ili nešto treće. Posla ima dovoljno i lakše je naći posao nego smeštaj. Glavna razlika je u količini stresa van posla što se lepo vidi u „out of office“ emailovima kolega u Nemačkoj i u drugim državama.  Npr. „out of office“ email osobe koja radi u Americi glasi otprilike: „Izašao sam sa posla na tri sata zbog operacije, ali sam dostupan preko telefona sve vreme“. Dok nemačke koleginice i kolege napišu: „Na kampovanju sam naredne četri nedelje i nemam pristup e-mailu i telefonu.“- objašnjava slikovito Filip.

Citirajući poznatog preduzetnika i investitora Marka Andersena, koji je rekao da „Softver jede svet“, Filip S. Perišić potvrđuje da su programeri danas na ceni ne samo u Srbiji i Nemačkoj, nego širom sveta. Kaže da su plate programera u Srbiji i Nemačkoj relativno iste.

– Šta više, u Srbiji programeri mogu zarađivati neto i više nego u Nemačkoj, a usled manjih troškova života mogu sebi priuštiti i luksuzniji životni standard, gledajući sa materijalnog aspekta. Glavna razlika je u prirodi posla. U Nemačkoj ima više prilika za zanimljivije i izazovnije poslove. Veća je šansa da možete da radite za neku od najpoznatijih firmi sveta i da budete direktno na izvoru inovacija, da sudelujete u njima, a nekad i čak i da ih vodite – objašnjava naš sagovornik.

„Srbija nije često u nemačkim medijima“

Od kad je, kako kaže, ušao kompletno u preduzetničke vode više ne stiže da prati aktuelana dešavanja u Srbiji.

– Ljudi su upoznati sa dešavanjima koje mogu da vide po medijima, a Srbija ne spada u bitne teme u Nemačkoj. Reakcije su različite u zavisnosti od ljudi sa kojima razgovaram. Baš starije generacije se pohvale svojim odmorima i lepim utiscima iz bivše Jugoslavije i poseti Beogradu. Neki ljudi ne znaju ni da pokažu Srbiju na mapi. Dobar deo ljudi vezuje za Srbiju i Balkan generalno veliki broj negativnih emocija baziranih na predrasudama, jer u medijima veoma retko možete pročitati nešto lepo – kaže Filip.

Tokom studija manje se družio sa našim ljudima pošto nije, kako navodi, imao priliku da ih upozna na fakultetu. Kasnije mu je, tvrdi Filip, Nemački kutak doneo divna prijateljstva i poznanstva sa našim veoma uspešnim, pametnim, i zanimljivim ljudima, te se sad i sa njima druži. Ne voli da generalizuje i grupiše ljude, te ih ne gleda kod su porekla, već se druži sa njima zbog njihovih ličnosti.

Kada je odlazio za Nemačku nije razmišljao o povratku, a ni sada, kaže on, nema konkretan plan da se vrati u Srbiju, vodi svoj život u Berlinu.

– Radim na razvijanju startupa, tako da trenutno ne razmišljam o povratku. Jednoga dana, ako se kockice poklope, verovatno ću se vratiti u domovinu, a do tada redovno ću je posećivati, kad god mi to obaveze dozvole – zaključuje Filip S. Perišić.