„U Nemačkoj sam prvi put uključila veš mašinu“: Kakva su iskustva tražilaca azila iz Srbije?

U isto vreme, broj onih koji traže azil u zemljama Zapadne Evrope se smanjuje.

Kako je pokazalo istraživanje profesora Slobodana Cvejića „Društveno-ekonomski položaj i reintegracija povratnika po sporazumu o readmisiji u Srbiji 2021”, od 2016. godine konstantno opadaju brojevi, kako tražilaca azila iz Srbije u zemljama EU, tako i povratnika u Srbiju po sporazumima o readmisiji.

Tokom 2020. godine 1.730 građana Srbije zatražilo je azil u nekoj od EU zemalja dok se njih 1.008 vratilo u zemlju u okviru readmisije.

Slobodan Cvejić objašnjava za Danas da je razlog ovih smanjenih brojeva činjenica da su i zemlje Evropske unije i zemlje Zapadnog Balkana preduzele niz aktivnosti da smanje broj imigranta iz balkanskih država.

– Osim toga, većina zemalja EU je izmenila pravnu regulativu vezanu za azil tako da je smanjena privlačnost ove opcije za migrante sa Zapadnog Balkana – objašnjava Cvejić.

Istraživanje koje je vodio profesor Cvejić pokazalo je da su tražioci azila mladi i ljudi srednjih godina.

Većina potiče iz domaćinstava koja su veća od prosečnog domaćinstva u Srbiji i imaju četiri-pet članova. Oko 70 odsto njih su Romi.

Osnovni razlozi koje navode za odlazak su potraga za poslom i namera da primaju socijalnu pomoć tokom čekanja na donošenje odluke o podnetom zahtevu za azil.

Ovo ne iznenađuje ako se pogleda kakva je socijalna struktura onih koji odlaze iz Srbije – radi se o ljudima koji mahom žive u siromaštvu, sa niskim ili nikakvim primanjima, oslonjeni na socijalnu pomoć, sa velikim problemima da se probiju na tržištu rada i čestim suočavanjem sa diskriminacijom.

– Naravno da ti sad ne možeš da dobiješ taj neki stalež njihovih stanovnika, ali prosto ti to ne primetiš, to se tebi ne kaže. Ali ono što možeš da radiš jeste da zaradiš pošten neki dinar, što mi kažemo mi pošteno idemo da radimo da zaradimo, da donesemo neki dinar porodici, familiji tako da bi mogli da živimo…. Stvarno je ovde jako teško, pogotovo kad imate malu decu. Ti hoćeš da ih usmeriš, prosto društvo nije takvo. Znači moje dete sad ako ide iako je dobar đak u osnovnoj školi ovaj ti ne možeš nju da usmeravaš više. Prosto je društvo takvo oko nje. Ali tamo je to drugačije. Tamo je sistem takav i u tom sistemu je društvo drugačije i mnogo bolje – naveo je jedan od učesnika istraživanja.

U zemljama EU većinu ispitanika dočekaju mnogo bolji uslovi života u odnosu na Srbiju. Ovo se posebno vidi iz odgovora ispitanica koje su učestvovale u istraživanju.

Kako se navodi, izjave ispitanica pokazuju da su uslovi smeštaja u zemljama u kojima su bili značajno bolji od uslova u kojima su živele, te da su ispitanice imale niz stvari na koje ranije nisu bile naviknute – dovoljan broj kreveta, pristojni obroci i redovni prilivi novca.

Neke od njih su se u inostranstvu prvi put susrele sa pojedinim uređajima za domaćinstvo, poput mašine za pranje veša.

– Da, nikad nisam imala mašinu do 2010, dok nisam išla u Evropu, ja nisam znala da uključim mašinu. Iskreno da Vam kažem, i sve sam u ruku, petnaestoro, šesnaestoro ljudi, ti po jednu stvar da obučeš to su petnaest, a kamoli po dve – navela je jedna od učesnica.

Druga ispitanica je kazala „Za sve ove godine, imam 46 godina, jednu godinu sam živela. Gde, i to u Nemačkoj. Ja sam se plašila da idem u Nemačkoj“.

Po povratku u zemlju ispitanici i ispitanice potvrđuju da ih sačekaju stari problemi – siromaštvo, nezaposlenost, loši uslovi stanovanja, diskriminacija. Tako se 87 odsto ispitanika žali da su primanja njihovog domaćinstva nedovoljna za zadovoljenje svih potreba poput hrane, plaćanja računa, zdravstvene zaštite, higijene, obrazovanja i prevoza na lokalnom nivou.

– Na osnovu izjava učesnica FGD-a može se zaključiti da se, po povratku u Srbiju, život uglavnom nije drastično promenio u odnosu na period pre odlaska u inostranstvo. Dok deo ispitanica navodi da su uslovi života postali još lošiji, ispitanice koje su u inostranstvu nešto duže boravile navode da su zajedno sa partnerima uspele da uštede određenu svotu novca i da ulože pretežno u gradnju ili sređivanje postojećih stambenih jedinica. Međutim, novac sa kojim su se vratili nije bio dovoljan, pa su stambeni objekti u kojima žive i dalje nedovršeni (na primer nemaju krov, prozore itd) – kaže Cvejić.

Istraživanje „Društveno-ekonomski položaj i reintegracija povratnika po sporazumu o readmisiji u Srbiji 2021” objavio je KIRS uz podršku globalnog programa Nemačke razvojne saradnje „Migracije za razvoj“ koji sprovodi GIZ.

Postoje pomaci nabolje

Slobodan Cvejić objašnjava da se u poslednjih par godina položaj povratnika delimično popravio. „Posle 2019. GIZ je uradio još jedno istraživanje po identičnoj metodologiji i moglo se videti da se situacija sa povratnicima i njihovom reintegracijom postepeno popravlja, što zbog poboljšanja ukupne ekonomske situacije, što zbog primene određenih mera upravljanja ovim oblikom migracija i reintegracije onih koji su se vratili. Sve više onih koji se vraćaju su zapravo cirkularni migranti, sve više se emigrira zbog posla i zarade, a sve manje zbog socijalne pomoći i sklanjanja u azil tokom zime“, kaže Cvejić.