U Nišu danas završne reči na suđenju za brutalno ubistvo tročlane porodice Đokić

Najavljeno je da će presuda biti izrečena 13. juna.

Krivični zakonik Srbije, inače, propisuje da osobama koje su “sa umišljajem lišile života više lica” preti kazna zatvora od najmanje deset godina ili doživotni zatvor.

Više javno tužilaštvo u Nišu (VJT) zatražilo je u završnoj reči doživotnu zatvorsku kaznu za Džonića, a okrivljeni je i dalje negirao krivicu.

Džonić je kazao da je sve što mu je stavljeno na teret “izmišljeno” i da on nema „blage veze“ sa krivičnim delom.

On je od suda zatražio da ponovo ispriča svoju verziju ubistva Đokića i dodao da nakon toga, ukoliko se dokaže da je kriv “može da bude osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu ili smrtnu kaznu”.

“Dan pre nego što se dogodilo ubistvo pozvao sam prijatelja Gocija da ide sa mnom na pecanje jer svi u selu znaju da ja noću ne smem da idem nigde sam. Jesam natočio gorovo na pumpi, ali za kosačicu. Nisam kriv i za sve imam dokaze. Ni sam ne znam šta sam pričao u tužilaštvu jer su me u policiji 24 časa tukli. Dva policajca su me tukla, a jedan gađao pikslom i pretio mi šta će sve da mi se dogodi kad budem u zatvoru. Bili su me u glavu, mogao sam tada da priznam i da je Vučić bio sa mnom te noći”, rekao je Džonić.

On je negirao navode tužilaštva i advokata oštećenih da tokom suđenja nije pokazao nikakvo žaljenje za svojim ubijenim rođacima Goranom (57), Goranovom suprugom Gordanom (54) i njihovom ćerkom Lidijom Đokić (25).

“Ni njihovi rođeni ih nisu toliko žalili koliko ja…U pritvoru nisam gledao televizor. Nosio sam crni flor, ali mi ga je policajac skinuo”, kazao je on.

Prema njegovim rečima, netačni su i navodi tužilaštva da je policija u stanu njegove žene pronašla pištolj “bereta”.

“Pištolj sam ja predao policiji. Nisam maloletan, nisam mali, da sam ubio, obrisao bih pištolj, uklonio tragove. Pištolj nisam izbrisao ni iznutra, ni spolja. Forenzičari su rekli da su čaure najverovatnije ispaljene iz ‘berete’, ali ne i da su sigurno ispaljene iz tog pištolja”, rekao je Džonić.

On je tokom završnih reči višeg javnog tužioca Tatjane Stevanović i advokata oštećenih gestikulirao i dobacivao, zbog čega ga je sudija Mirko Drašković više puta opominjao.

Viši javni tužilac Stevanović je, pak, istakla da je tokom suđenja “nedvosmisleno dokazano da je Džonić iz koristoljublja lišio života Gorana, Gordanu i Lidiju Džonić.

Stevanović je kazala da VJT za ovo teško ubistvo traži doživotnu zatvorsku kaznu za okrivljenog.

“Obdukcijom je dokazano da su Đokići lišeni života pucnjima iz neposredne blizine- Goran pucnjem u glavu, a Gordana i Lidija sa po jednim pucnjem u glavu i jednim u grudi. Sve čaure su ispaljene iz pištolja ‘bereta’. Na ‘bereti’ su pronađeni biološki tragovi Lidije Đokić i Gorana Džonića, a na novcu koji je pronađen u voćnjaku I nezavršenoj kući Džinićevog sina Stefana pronađeni su biloški tragovi Gorana Đokića i Džonića”, kazala je Stevanović.

Ona je naglasila da sud prilikom određivanja kazne mora da ceni okolnost da okrivljeni “nijednog trenutka nije pokazao kajanje, već je čak pokušao da provocira porodice oštećenih, što je nazvala njegovom bezobzirnošču prilikom izvršenja krivičnog dela koja se nastavila i tokom celog postupka.

Advokatica majke ubijenog Gorana Tamara Antić i Zoran Vitković, advokat ubijene Lidije, izjasnili su se takođe za oređivanje doživotnog zatvora i istakli da se u potpunosti slažu sa završnim rečima Višeg javnog tužilaštva.

Vitković je u završnoj reči izrazio žaljenje što je u sprskom pravosuđu ukinuta smrtna kazna, jer bi, kako je kazao, to bila adekvatna kazna za Džonićev zločin.

Advokatica po službenoj dužnosti okrivljenog Biljana Pešić rekla je da tokom suđenja nije dokazano da je Džonić počinio krivično delo i da prvenstveno nije dokazan motiv.

“Sud nije prihvatio dokaze koje je odbrana predlagala, a prihvatila je dokaze tužilaštva koji su nepovezani. Nije prihvaćeno dodatno medicinsko veštačenje koje bi dokazalo da Džonić nije mogao sam da prenese tela do jame u kojoj su pronađen”, rekla je Pešić.

Ona je podsetila da je Džonić porodičan čovek, nikada osuđivan, a više puta nagrađivan tokom rada u vatrogasnoj jedinici.

Optužnica tereti Džonića za krivično delo teško ubistvo u sticaju sa krivičnim delima nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

I na prvom ročištu održanom 14. marta Džonić je kazao da “nije kriv” i da mu je “sve namešteno”, a da se većine svojih izjava u istrazi “ne seća jer ga je policija tri dana tukla u glavu”.

On pritom nije mogao da objasni odakle njegovi DNK tragovi na Đokićevom novcu koji je pronađen na placu na kojem je nezavršena kuća njegovog sina Stefana, i u garaži koja se nalazi na tom placu, kao ni otkud DNK tragovi Lidije Đokić na šarnžeru njegovog pištolja “bereta” iz kojeg je pucano na porodicu.

Na pitanje sudije Mirka Draškovića da li je zaboravan, odgovorio je da jeste, ali nije umeo da objasni kako to da se detaljno seća mnogih događaja od pre, recimo, pet godina, a ne i da je davao iskaze o ubistvu i šta je u njima govorio.

Dr Marija Panić, predstavnica komisije veštaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu, na jednom od ročišta je kazala da je Džonić u potpunosti u stanju da realno rasuđuje jer je duševno zdrav, kao i da su mu intelektualne sposobnosti na nivou proseka.

Ona je rekla da je tokom veštačenja kod okrivljenog “uočeno manipulativno ponašanjem kao i pojedini agresivni ispadi i neljubazno ponašanje prema medicinskom osoblju i čuvarima”.

U optužnici je navedeno da je Džonić iz “pasata” Gorana Đokića, koji je u Aleksincu imao menjačnicu, a u automobilu sef sa novcem- što je okrivljeni znao jer je povremeno prao rođakov automobil- oduzeo više od 40.000 evra.

Prema navodima VJT, on je iz Đokićevog vozila uzeo 1.380.000 dinara, 27.130 eura 3.940 švajcarskih franaka i 1.690 američkih dolara.

U kući u izgradnji njegovog sina Stefana u Moravcu ostavio je 160 dolara, u pomoćnoj prostoriji pored kuće u kutiji 768.000,00 dinara, a u voćnjaku iza kuće 612.000,00 dinara, 3.940 švajcarskih franaka, 1.690 dolara i 17.130 evra, koje je zakopao ispod drveta.

Deset hiljada evra je vratio svom rođaku D. D. od kojeg je tu sumu prethodno pozajmio, dodaje se u optužnici.

Tela Gorana, Gordane i Lidije Đokić pronađena su 2. oktobra prošle godine u ataru Moravca, nakon što su zapaljena i prekrivena granjem, a njihov, takođe spaljeni “folksvagen pasat“ pronađen je desetak kilometara dalje, u selu Tešica.

Iz niškog Zavoda za sudsku medicinu je saopšteno da su svi ubijeni iz vatrenog oružja, a potom spaljeni.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Prosvetari u Nišu obustavljaju rad na jedan dan u znak podrške studentima

Studenti Pravnog i Ekonomskog fakulteta u Nišu odlučuju o blokadi

Čitav plen da skupe, ne mogu da nas kupe

Zbog čega su predsednik Republike i ministar Vesić dezinformisali javnost?