Miodrag Lazić Foto: KC: NišMiodrag Lazić (64), direktor Urgentnog centra Kliničkog centra u Nišu i poznati ratni hirurg na prostoru ex Jugoslavije, sahranjen je danas na Novom groblju u Nišu, nakon što je 14. aprila preminuo od posledica korona virusa.
U skladu sa merama za suzbijanje korona virusa, Lazićevoj sahrani je prisustvovao manji broj ljudi.
U vreme sahrane, u Republici Srpskoj mu je odata poslednja počast uključivanjem sirena vatrogasno-spasilačkih jedinica.
Miodrag Lazić je početkom aprila smešten u Kovid centar KC Niš, a mediji su izvestili da je danima bio u teškom stanju.
Pomoćnik generalnog direktora KC i direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju Radmilo Janković je nepunih pet dana pred Lazićevu smrt demantovao pisanje medija da je on na respiratoru, navodeći da samo prima kiseonik, da je “jako dobro”, “u stabilnom stanju” i “dobro raspoložen”. Janković je tada sa Lazićem snimio i selfi, koji je objavljen u medijima.
Preminuli hirurg je kratko radio u niškoj Vojnoj bolici, a potom nekoliko decenija u niškom KC. Bio je u Upravnom odboru KC, a od 2012. godine je rukovodilac Urgentnog centra. Bio je ratni hirurg dobrovoljac u Republici Srpskoj Кrajini (1991. i 1992. godine) i Republici Srpskoj (1992-1996), za šta ga je Patrijarh srpski Pavle odlikovao ordenom Svetog Save. Jedan je od osnivača ratne bolnice „Žica“ u Blažuju, na prvoj liniji fronta kod Sarajeva, gde je tokom 40 meseci, kao jedini hirurg na tom području, obavio više od 3.500 operacija u vanredno teškim uslovima. Pisac je autobiografskog dela „Dnevnik ratnog hirurga“ (Кnin 1991- Srpsko Sarajevo 1995).
Ministarstvo kulture i informisanja je sredinom ove sedmice saopštilo da će finansirati štampanje novog izdanja „Dnevnika ratnog hirurga“ i tiraž podeliti bibliotekama u Srbiji i Republici Srpskoj, kao “izraz dubokog poštovanja” prema Laziću, kojeg je označilo kao “znamenitog hirurga, velikog čoveka, ličnost herojskih dimenzija i primer onog kulturno-istorijskog obrasca u pojedincu, koji je kao model i uzor vekovima bio inspiracija narodnoj etici, moralu i književnosti”.
Nakon Lazićeve smrti, predstavnici niške Komisije za nazive delova naseljenih mesta i naziva ulica najavili su da će “odmah po ukidanju vanrednog stanja” predložiti da se ulica ili trg kod novog KC nazovu njegovim imenom. Nekoliko udruženja građana pokrenulo je inicijativu da KC Niš ponese njegovo ime, a onlajn peticiju sa takvim zahtevom je za par dana potpisalo više od 30.000 ljudi. Lazićeve kolege iz Urgentnog centra su, pak, pokrenule inicijativu da njegovo ime dobije ovaj centar, navodeći da je on bio “osnivač i idejni tvorac centra, kao i čovek koji je spasio nebrojeno mnogo života i bio ratni heroj rata u Bosni i Hercegovini”.
U znak počasti preminulom Laziću, fontana na Slaviji je dan nakon njegove smrti neko vreme bila u bojama srpske zastave i “emitovala” pesmu “Marš na Drinu”, koju je on u svojoj oproštajnoj poruci naveo kao “poslednju želju za ispraćaj”. I u opštini Istočno Novo Sarajevo je sa razglasa na Trgu Republike Srbije puštana ova pesma, a zbog njegove smrti proglašen je dan žalosti.
Deo građana Niša i drugih gradova u Srbiji i BIH (Republici Srpskoj) su 14. aprila uveče ispratili ovog lekara aplauzima i puštanjem pesme “Marš na Drinu”. Ovaj marš i aplauzi su se čuli i u privremenoj bolnici u Sportskom centru “Čair”, gde se od KOVIDA 19 leči Lazićeva supruga.
U delu medija u Srbiji i BIH, kao i na društvenim mrežama, objavljene su ispovesti ljudi čije je živote Lazić spasio tokom ratnih devedesetih. Među njima je priča Vasa Jeremića, nekadašnjeg načelnika veze Ilidžanske brigade, koji je kazao da danas ne bi bio živ da mu Lazić nije rasekao grudni koš i sopstvenim rukama masirao njegovo srce, nakon što je ono stalo zbog ranjavanja. Niko Lozančić, nekadašnji ratni komandant Hrvatskog veća odbrane, funkcioner HDZ-a BiH i bivši predsednik Federacije BiH, koji je, takođe, njegov ratni pacijent, kazao je da ne može ni shvatiti ni prihvatiti da je otišao njegov “prijatelj, brat, ljudina, doktor i naš Lazo”.
Svi su mi govorili da se sklonim, ali ja hoću da odem časno a ne tiho
Otišao sam časno i pošteno. Kao direktor UC dva meseca pred penziju, stajao sam ispred svojih ljudi, dragih doktora i sestara. Svi su mi govorili da se sklonim, ali ja to sebi nikad ne bih oprostio. Stajao sam na prvoj liniji, nisam se krio, naprotiv bio sam ispred svih, znajući da sa svim svojim bolestima i godinama imam veliki rizik, ali čast i ponos mi nije dozvoljavao da se sklonim. Neću da odem tiho, hoću da odem onako kakav sam bio čitav život, a to znaju moji prijatelji, kolege, porodica, napisao je između ostalog Miodrag Lazić u oproštajnoj poruci koju je ostavio kolegama sa Klinike za anesteziju, pred stavaljanje na respirator, tri dana pred smrt.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
