U Nišu više od 800 novih zgrada za osam godina 1Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Pre 80 godina, list „Pravda“ je pisao o zategnutim odnosima između zemalja koje su bile neprijatelji za vreme Prvog svetskog rata, dok je list „Vreme“ je pisao o izgradji zgrada u Nišu.

List Pravda je pre 80 godina pisao o odnosima između Mađarske i Rumunije.

Spor između ovih dveju zemalja, Mađarske i Rumunije, se desio zbog potrebe stvaranja novih granica ovih zemalja nakon Prvog svetskog rata 1914 – 1918. godine.

U Nišu više od 800 novih zgrada za osam godina 2
Foto: Screenshot/ Digitalna.nb.rs

Rumunija je trebala da radi na odnosima sa Bugarskom i Mađarskom, kako bi sa njima poboljšala odnose jer su one bile neprijateljske prema njoj.

Prema pisanju ovog lista, pažnja javnosti je bila usmerena na glavni grad Rumunije, Bukurešt, kao i na to da se pregovori stvarno ne vode – iako nisu prekinuti ni završeni.

Mađari su svoje zahteve saopštili Rumuniji, i sada čekaju odgovor koji će im biti saopšten na sastanku u Turn Severinu.

Niko nije znao koji su bili zahtevi Mađarske, kao što niko nije znao ni odgovore Rumuna na iste.

Očekivalo se da se na sastanku u Turn Severinu, otkriju principi koje ove dve zemlje postavljaju jedna drugoj, kao i to da posle sastanka, situacija između njih postane jasnija.

Zbog tajnosti koja okružuje ovaj događaj, može se razumeti zašto su se zvaničnici Mađarske ponašali rezervisano.

Novine u Mađarskoj smatrale su da ce doći do sporazuma jer su njihovi zvaničnici, tražili samo ono na šta njihova zemlja ima prava.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke. 

O tome kako je došlo do gradnje 800 zgrada u Nišu, piše dnevni list Vreme.

Razlike između dva vremenska perioda u Nišu lako se mogu uočiti, pogotovo od strane onih koji posete ovaj grad.

U Nišu više od 800 novih zgrada za osam godina 3
Foto: Screenshot/ Digitalna.nb.rs

Ulice kao i uspomene koje su stanovnici imali, nestale su zahvaljujući gradnji višespratnica u ovom gradu.

Nestali su sokaci, mahale, nestala su ona mesta gde su Nišlije imale svoje baštovanluke.

Tu se izvodila kanalizacija, postavljala kaldrma, samo su se ponegde mogle naći stare čardaklije, koje vreme još uvek nije srušilo.

Na osnovu statistike iz 1932. godine o podignutim građevinama, do 1940. godine može se videti koliko se odmaklo u izgradnji Niša.

Za osam godina bilo je podignuto ukupno 833 zgrada u vrednosti od oko 800 miliona dinara.

U godini 1939. podignuto je najviše zgrada – 140, u vrednosti od skoro 72 miliona dinara.

Građevinska delatnost ovog grada počela je 1940. godine, kada pored privatnih palata, opština ustupila veliki plac na Trgu Kneza Mihaila za palatu Železničke direkcije Jug.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari