U novoj strategiji razvoja pravosuđa ništa novo

Ovako bi domaće pravosuđe trebalo da izgleda 2024. godine, sudeći prema viziji nove „Nacionalne strategije razvoja pravosuđa za period 2019 – 2024“, čija je radna verzija nedavno objavljena.

Nacionalna strategija predstavlja krovni dokument, zamišljen da obuhvati sve aktivnosti usmerene na unapređenje pravosuđa u narednih pet godina. Između ostalog, u strategiji se navode mere koje bi trebalo da doprinesu jačanju nezavisnosti i samostalnosti pravosuđa, njegovoj efikasnosti i nepristrasnosti, a poseban odeljak posvećen je razvoju e-pravosuđa i unapređenja transparentnosti rada pravosudnih organa.

Deo koji se bavi nezavisnošću pravosuđa u velikom delu se oslanja na ustavne amandmane koji tek treba da budu usvojeni. Strategija predviđa usvajanje izmena, njihovu implementaciju, kao i izmenu pratećih zakona.

Sudija Apelacionog suda u Beogradu i zamenik predsednika Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović bio je u komisiji koja je radila na izradi ove radne verzije strategije. Kako kaže za Danas, rad komisije je protekao u tolerantnoj atmosferi u kojoj je svima dozvoljeno da iznesu svoje stavove.

– Ovo je tek početak. Tek treba da predstoji rasprava o svim rešenjima. Strategija po svojoj suštini jeste opšti dokument, ali je za moj ukus u nekim delovima isuviše opšta, kaže Hadžiomerović.

Jedna od novina koju predviđa strategija je da se izmenom zakona preciziraju pravila o automatskoj raspodeli predmeta u sudovima.

Bitno mesto u strategiji, kao i u ustavnim amandmanima, zauzima Pravosudna akademija. Pa se tako predviđa unapređenje svih programa obuke na akademiji, ali i jačanje njihovih kapaciteta u „cilju uspešnog savladavanja novih izazova i uloge u skladu sa novim ustavni i zakonskim rešenjima efikasnost“.

Jedan od prioriteta i u narednih pet godina biće smanjenje broja nerešenih i starih predmeta, a plan je da se to uradi kroz praćenje i unapređenje mehanizama usmerenih na rasterećenje sudova i alternativno rešavanje sporova, kao i efikasno izvršenje sudskih odluka.

Poseban akcenat stavljen je na kontinuirano unapređenje normativnog okvira i e-infrastrukture neophodnih za efikasno prikupljanje, obradu i objavljivanje statističkih podataka o radu pravosuđa, na način koji omogućava punu informisanost javnosti.

Nova strategija će zameniti onu koja je pokrivala period od 2013. do 2018. godine, a koja je takođe videla nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, odgovornosti i efikasnost kao ciljeve kojima treba stremiti.

Predstavnici stručne javnosti imaju rok do 15. jula da dostave svoje komentare na radnu verziju strategije.