U Novom Sadu do 22. marta vakcinisalo se 505.236 osoba

Cifre su, na žalost znatno manje od očekivanih, te bih iskoristila ovu priliku da, kao lekar koji radi u službi opšte medicine Doma zdravlja Novi Sad, pozovem svoje sugrađane da se vakcinišu, kaže za Danas doktorka Jasmina Jelić Medić iz Doma zdravlja Novi Sad.

Prema njenim rečima, veoma je važno vakcinisati se protiv kovida jer je „vakcinacija bezbedan i efikasan način da se spreči širenje bolesti“.

– Vakcinacijom možemo sačuvati sebe, ali takođe i živote osoba iz našeg okruženja, koje iz nekih razloga nisu mogle da prime vakcinu. Vakcinisane osobe razvijaju individualni imunitet koji ih štiti od razvijanja bolesti, a otporne osobe stvaraju barijeru za dalje širenje bolesti.

Tako se stvara takozvani ‘’kolektivni imunitet’’ koji usporava i, na posletku, sprečava dalje širenje virusa, objašnjava naša sagovornica.

Ona kaže da svi koji imaju hronična oboljenja bi trebalo da prime vakcinu protiv kovida, ali da bi bilo poželjno da prethodno obave konsultativni pregled kod izabranog lekara.

– Osobe obolele od malignih oboljenja često su u dilemi da li treba da se vakcinišu i kojom vakcinom. Bez obzira na nedostatak podataka o efikasnosti vakcine protiv kovida kod pacijenata obolelih od malignih bolesti, smatra se da je zaštita postignuta vakcinacijom, pa makar i u manjoj meri, bolja nego odsustvo zaštite. Kod pacijenata na imunosupresivnoj terapiji se, takođe, može očekivati slabija efikasnost vakcine. Moguće je, ipak, uz praćenje njihovih hroničnih bolesti i nadzor lekara, odrediti pravi momenat za sprovođenje imunizacije. Isto važi i za pacijenate sa hroničnom opstruktivnom bolesti pluća, astmom, emfizemom ili fibrozom, naglašava dr Jelić Medić.

Savet za zaštitu od kovida

– Na prvom mestu preporučujem vakcinaciju protiv kovida. Zatim, kao osnovna zaštita od širenja zaraznih bolesti su dobro poznate higijenske mere – redovno pranje ruku sapunom i toplom vodom, ili suvo pranje ruku, to jest dezinfekcija ruku sredstvima na bazi alkohola, kada nema dostupne tečne tekuće vode i sapuna i kada ruke nisu vidno zaprljane. Bitna je i higijena prostora u kojem boravimo, živimo i radimo, počevši od provetravanja, redovnog čišćenja prostora i radnih površina, redovno uklanjanje smeća… Zatim, moja je preporuka da se izbegava bliski kontakt sa obolelim osobama koje kašlju i imaju visoku temperaturu. Takođe, potrebno je izdvojiti se iz kolektiva ukoliko primetite da ste bolesni i poželjno je javiti se svom lekaru. Zaštitne maske takođe imaju svoju bitnu funkicju i neophodno ih je nositi u zdravstvenim ustanovama i drugim zatvorenim prostorima, gde je nemoguće održavati fizičku distancu. Ovo pogotovo važi za osobe starije od 65 godina sa pridruženim bolestima, napominje dr Jelić Medić.