Foto: A. L./DanasPaljenje badnjaka u pojedinim delovima Novog Sada pretvoriće se i ove godine u pravi spektakl, sudeći po pripremljenim kubicima naslaganih drva na lomačama. Na Klisi, pored Sentadrejskog puta, oformljena je tradicionalno jedna od najvećih.
Samo nekoliko metara od prometne saobraćajnice koja vodi do auto-puta ili dalje do Srbobrana i Subotice, oformljeno je pravo drveno brdašce od nekoliko metara visine. Kako će se odvijati saobraćaj kada ove desetine kubika planu, ostaje večeras da provere saobraćajci. Petarde i topovski udari, uz nekoliko ljudi već spremnih na veselje, najavljuju bučnu proslavu i ove noći.
Već smo navikli da čekanje Božića propratimo uz kanonadu petardi, vatrometa, topovskih udara i tona spaljenog drveta, pa čak i guma, čiji je dim, uvek valja ponoviti, veoma opasan po zdravlje.
U portama novosadski pravoslavnih hramova tokom dana nije primećeno da su naslagane manje ili veće gomile drva, gde bi trebao da bude ložen badnjak. Najveće lomače, zapravo prave ljudi u sopstvenoj režiji, dok po poslednjim izjavama našeg crkvenog vodstva, u njima postoji želja da se distanciranju od ovakog načina proslave Božića.
– Kod nas se na Bulevaru oslobođenja tradicionalno palio badnjak između zgrada. Ove godine nema još lomače, ali okupiće se ljudi verujem. Dolazile su tu ranijih godina i razne stranke, nacionalističke, koje bi počastile ljude pićem ili hranom. To vam se na kraju sve pretvori u besplatnu pijanku do jutra, jer naravno, ima puno ljudi koji jednostavno piju i sve im je ovo zapravo super provod. Ipak, najviše me nerviraju petarde. Kao da smo u ratnoj zoni, bude gore nego za Novu godinu, nije mi to jasno – kaže Novosađanka Ljerka S.
Kako smo došli do toga da nam porodični praznik bude jedan od najbučnijih i najraskalašnijih?
Draško Đenović, verski analitičar, kaže za Danas da je za početak, samo sečenje drveta obeležje koje dolazi iz paganstva. Kako dodaje, „sam prorok Jeremija jasno govori da je proklet onaj ko seče drvo, jer to nema veze sa hrišćanstvom“.
– Najveće lomače pale oni koji nemaju veze ni sa bogom, ni sa crkvom. Sam Patrijarh je pozvao da se ljudi manu paganskih običaja. Ipak sve je više građana koji su veći pravoslavci od patrijarha i znaju bolje kako se slavi, nego što to crkva zna. To je toliko daleko otišlo, da se sada i sve više ljudi među sveštenstvom distancira od ovakvih proslava. Često to dolazi zapravo iz različitih etnoloških pobuda i priča „kako je to bilo u mom selu“ – rekao je Đenović.
Prema njegovim rečima, u Vojvodini je, kako smatra, dolaskom ljudi iz drugih krajeva i običaj proslave Božića promenjen.
– Ipak je ova regija je bila multikulturalna, gde se pazilo kako se osećaju i drugi oko vas, bilo je sve umereno. Promenom verske strukture, došli su i običaji. Kako je ljudima kojima su ta vera ili ti običaji strani? Moguće da se osećaju neprijatno – dodao je Đenović.
Kako ističe, nije drugačije ni u Beogradu jer su ljudi počeli da pale badnjake po terasama i krovovima zgrada, pa samo fali da izgori i koji soliter. Sastavni deo proslave badnjaka, često je i neumerena konzumacija alkohola.
– Sve što je loše lako se zapati. Teško Srbe naterati da piju, ne treba nam izgovor. Šta god da se desi Isusu, Srbi se prejedu, nađu razlog da zakolju prase. Nadam se da će umereno, da ne kažem pametno krilo crkve, uspeti da stane ovome na put i da će da uzmu uzde u svoje ruke, te jednostavno dovedu stvar na pravo mesto – navodi Đenović.
Lazar Žolt, sociolog i redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, kaže za Danas da je ovde reč o dve tradicije: jedna je hrišćanska, rođenje Isusovo, a druga je sam čin paljenja badnjaka koji pripada slovenskoj narodnoj religiji i on u osnovi nema veze sa hrišćanstvom, kao i neki drugi pravoslavni praznici.
– Crkva nije uspela, posebno među srpskim narodom, da iskoreni sve ove običaje. Tamo gde to nije moglo, određeni običaj koji su bili duboko ukorenjeni prihvaćeni su, ali i inkorporirani u neku vrstu hrišćanskog konteksta. Dva su problema. Jedan je problem nesaglasja između hrišćanskog i neću da kažem namerno paganskog (to je viđenje hrišćana), nego elemenata narodne slovenske religije. Drugo nesaglasje je da je Božić izrazito porodični praznik, njegova suština je u samom pozdravu „Mir božji“. Praznik potpunog mira i porodičnog okupljanja, na koji mi organizujemo javne proslave – rekao je Žolt.
On smatra da se crkva neće naročito distancirati od ovakvih proslava, jer bi to ipak bilo kontraproduktivno.
No, Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije, u svojoj Božićnoj poslanici vernike SPC jasno je pozvao da predstojeći praznik provedu „u domaćoj atmosferi, uz badnjak i rasutu slamu“ a ne, kako je rekao, po ulicama i trgovima „na polupaganski način u polupijanoj atmosferi“.
– Ne mislim da crkva ima toliku moć javnog uticaja preko vere na vernike, to su davno prošla vremena. Poštujem patrijarha i smatram da je on već imao nekoliko dobrih izjava, jasno ističući određeni stav koji nije možda karakterističan za SPC, koliko za određenu struju u SPC koju on zastupa, na tragu savremenog shvatanja društvene situacije u kojoj se nalazi Srbija – kazao je profesor Žolt.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
