foto: Radovan Balać/DanasJedno od najimpresivnijih, a po mnogima i najlepših zdanja u Novom Sadu, nastalih u vreme Austro-Ugarske jeste fascinantna Jodna banja. Divna palata nekada se nalazila na samom obodu grada, a danas je veoma blizu samom centru.
Njena sudbina bila je nagoveštena krajem 19. veka, 1897. godine, kad je nastala jodna banja. Kod nekadašnje Futoške šume, danas Futoškog parka, bušen je arteški bunar za potrebe snabdevanja Novog Sada vodom za piće. Iz bušotine je šiknula topla voda, bogata jodom, temperature 24,6°C, te se posumnjalo u njenu lekovitost, što je kasnije i potvrđeno.
Preduzimljivi ljudi su oko bunara organizovali kupatilo u improvizovanim uslovima. Bila je to najpre jedna baraka, koja je 1900. godine izgorela, da bi posle toga bila izgrađena dva parterna objekta sa dvadesetak kada i sanitarnim čvorovima. Broj gostiju bio je izuzetno velik, mimo svih očekivanja. Tako je 1898. zabeleženo 15.800 posetilaca. Prema moralnim načelima tog vremena, precizno je bilo utvrđeno kada mogu da se kupaju žene, a kada muškarci.
Kupatilo kod arteškog bunara zvanično je osnovano odlukom Gradskog ekonomskog odbora 1900. godine.Godine 1909. tu je otvoreno varoško kupatilo, a već sledeće, 1910. godine, Novi Sad postaje i banjsko mesto. Prvi upravnik bio je novosadski lekar i balneolog dr Vilhelm Vilt, koji je inicirao da Jodna banja dobije zvaničan status lekovite banje, i isposlovao je carsko odobrenje. On je bio i glavni inicijator zidanja današnje zgrade.
Zgradu Varoškog jodnog kupatila, karakterističnu građevinu u stilu secesije, koja je tada bila zaštitni znak Habsburškog carstva, projektovao je budimpeštanski arhitekta Imre Franček (Imre Francsek), a gradnja je započeta 1908. godine i okončana već idućeg leta.
Reprezentativnom izgledu glavne i dvorišne fasade doprinela je bogata plastična dekoracija. Iznad glavnog ulaza i oko njega nalaze se atika sa okulusom uokvirenim vencem, dve nimfe, ribe, sa obe strane po jedna kartuša sa godinom početka i završetka gradnje.
Nad centralnim delom zgrade je četvorostrana kupola sa lanternom, flankirana dvema manjim, završenim profilisanim šiljcima. Složena osnova je u obliku slova T. Centralno zdanje ima jedan centralni i dva bočna rizalita, a kupola u sredini se skladno uklapa sa dve simetrično postavljene bočne.
U glavni hol se ulazi putem prostranih stepenica. Uz istočnu fasadu postavljen je hotel Park nepravilne pravougaone osnove, rešenja podređenog eklektičkom akademizmu zbog usaglašavanja sa arhitekturom kupatila.
Zgrada bazena je visoka parterna, pravougaone osnove, oslonjena na središnji rizalit dvorišne strane kupatila.
Banjske zgrade su okružene prostranim parkom.
Proširenjem Banje 1931. godine izgrađen je Hotel Park (projektovao novosadski arhitekta Đorđe Tabaković), koji je funkcionisao kao stacionar za banjske goste.
Ovde su se lečili mnogi poznati ljudi, a među njima i Lav Tolstoj i Rabindranat Tagore. Često je dolazio i tadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito i drugi komunistički rukovodioci.
Jodna banja je postala Specijalna bolnca za reumatske bolesti i tri odeljenja Instituta za medicinsku rehabilitaciju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.
Prekrasna palata bila je oronula, pa je najpre 2002. obnovljen krov, a 2010. obnovljena je i fasada u punom sjaju, u žutoj i beloj boji. Pomoćni objekti nisu u reprezentativnom stanju, a neki su skloni i urušavanju, kao što je bazen, koji je prestao da radi još 1977. godine. Pre petnaestak godina bilo je planirano njegovo obnavljanje, stručnjaci sa Građevinskog fakulteta uradili su i elaborat, ali ništa nije učinjeno. Čeka se da počne i sanacija stacionara, odnosno starog Hotela Park.
Kompleks banje predstavlja nepokretno kulturno dobro kao prostorna kulturno-istorijska celina od velikog značaja.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
