Ribe i ostali žitelji mora i okeana nestajaće postupno iz ogromnih delova vodenih površina na našoj planeti u narednim vekovima, ako ljudi drastično ne ograniče emitovanje ugljen-dioksida u atmosferu. Zbog toga će se za 20 puta proširiti „zone smrti“ koje su većotkrivene u istočnom Pacifiku i u severnim delovima Indijskog okeana u kojima će biti suviše malo kiseonika da bi ribe i drugi organizmi uopšte mogli da žive.
Klimatolog Geri Šefer, profesor na Univerzitetu Kopenhagen u Danskoj, sa grupom saradnika koristio je kompjuterske modele kako bi analizirao dugoročne posledice globalnog zagrevanja na život u okeanima – u narednih 100.000 godina. Ova analiza je dragocena i važna zato što pokazuje da će u sve toplijoj vodi okeana i mora biti sve manje kiseonika što će dramatično ugroziti opstanak života u vodenim prostranstvima planete – konstatuje se u opsežnom napisu u časopisu Nju sajentist.
Da bi došli do približne procene koja količina kiseonika će biti izgubljena, tim danskih naučnika je koristio postojeća dva scenarija o budućem sagorevanju fosilnih goriva koje je objavio Međuvladin panel o klimatskim promenama. Po najgorem scenariju, mi bismo u narednih stotinak godina „sagoreli“ tri četvrtine rezervi fosilnih goriva na Zemlji dok „srednje opasan“ scenario predviđa da ćemo „sagoreti“ samo četvrtinu rezervi. U oba scenarija predviđa se da ćemo se posle ovakvog luksuznog „sagorevanja“, silom prilika, zaustaviti.
Po najgorem scenariju, prosečan nivo kiseonika u okeanima će opasti za više od 40 odsto. Međutim, čak i po „srednje opasnom“ scenariju, „zone smrti“ će se povećati tri do četiri puta. I što je najtragičnije, zagrevanje će dramatično uticati na duboke, hladne vode – ukoliko ono nastavi da „guši“ hladne struje koje u dubine okeana odnose kiseonik.
Obnova kiseonika tek za 100.000 godina
Projekcije navode da će količina kiseonika koji se nalazi u površinskim slojevima vode najniži nivo dostići u 22. veku, a u dubokim vodama posle hiljadu godina. Povratak na nivo kiseonika iz preindustrijske ere biće izuzetno spor – ako ga uopšte bude. „Čak i posle 100.000 godina, nivo kiseonika će se, eventualno, oporaviti za oko 90 odsto“ – ocenio je Šefer u izjavi za časopis Nju sajentist.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
