U okviru Evroprajda biće održan WLW festival kao podrška kvir kreatorkama: Život i umetnost u „naša četiri zida” i van njih

Festival sprovode organizacija za lezbejska ljudska prava „Labris” u saradnji sa udruženjem Dugina Iskra.

Festival je podržan od strane organizacija Civil Rights Defenders (CRD), The Eurocentralasian Lesbian* Community – EL*C, i The Astraea Lesbian Foundation for Justice.

Otvaranje je zakazano za sredu 14. septembar obraćanjem Aleksandre Gavrilović iz Labrisa, a izložba fotografija „Naša 4 zida“, autorki, Minje Pavlović i Jelena Vasiljević je zakazana za 15. septembar.

Učesnice festivala, pored pomenutih su i Helena Janečić, Katarina Ranković, Ljubica Damčević, Marina Orsag, Olga Dimitrijević, Jelena Anđelovska i Anamarija Tumbas, Vera Erac i Kristina Kastelec.

Format WLW festivala podrazumeva različite umetničke i kreativne izložbene prakse, od fotografije i slikarstva, do muzike, dokumentarnog filma i stripa, a ovaj diverzitet simboliše i jednu širu otvorenost i poziv na solidarnost.

„Slavljenje života, ljubavi u svojoj iskrenoj formi i umetnosti kao njihovog odraza jedan je od ciljeva festivala“, ukazuje se u današnjem saopštenju.

Kako su umetnost i debata oduvek išli ruku pod ruku, pored kreativnog programa, održaće se i tribina na temu budućnosti lezbejskog aktivizma u regionu i Evropi.

Pored promocije radova učesnica iz zemlje i regiona, festival će doprineti i podsticaju drugih LBTQ+ žena na dalji umetnički angažman i aktivizam.

To će se, između ostalog, raditi i kroz dodelu nagrada za najbolju fotografiju i proglašenje pobednika #wlwartfest onlajn izazova.

Takođe, biće održano i standup veče, kao i žurka.

„U trenucima kada se aktivizam u Srbiji čini poput borbe protiv vetrenjača, dobro je prikočti, izmestiti se i preispitati postojeće stanje stvari. Sve je veći broj umetničkih galerija i kulturnih prostora i centara, koji su geografski decentralizovani (odnosno ne nalaze se na teritoriji Beograda i Novog Sada), ali se čini da nisu svi u potpunosti otvoreni za LBTQ+ umetnice i kreativne radnice“, ukazuju se u najavi festivala.

Kako se dodaje, upravo je umetnost bila ta koja je odvajkada predstavljala sinonim slobode, promišljanja realnosti, pokretanja pitanja i pokušaja davanja odgovora.

„Ukoliko u dovoljnoj meri nemamo prostore koji pružaju slobodu izraza lezbejkama i kvir ženama, kao društvo možemo samo stagnirati“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da jednaku težinu nosi i problematika manjka prostora za kvir umetnice, kao i nedostatak zakonskih prava i okvira njihovih odnosa, tolerancije i razumevanja od strane društva.

„Bavljenje umetnošću je samo po sebi izazovna aktivnost, bez da govorimo o aktivističkoj noti. Tu je i deficit prepoznavanja njenog značaja, kao i praktičnih problema poput nedostatka galerija spremnih na saradnju i promociju sa LBTQ+ umetnicama. Otvorenost institucija za ovakav vid umetničkih angažmana uveliko može doprineti razbijanju stigme i predrasuda koje su toliko prisutne u društvenoj atmosferi našeg podneblja u odnosu na lezbejke i kvir žene“, ističe se u saopštenju.