U okviru Nedelje ljudskih prava obeležava se Svetski dan volontera

Predstavnica Crvenog krsta Nataša Todorović je navela da je među volonterima veliki broj starih osoba koje su svojim radom podjednako aktivni kao i mladi.

Prema njenim rečima, za neke starije osobe ta aktivnost pruža mogućnost da uzvrate društvu, dok je za druge to idealna prilika da nastave da uče nove veštine i stiču nova iskustva.

Ona smatra da volontiranje ima i pozitivne zdravstvene efekte, poput smanjenog rizika od depresije u starijem životnom dobu i poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja, a povećava i potencijal da starije osobe duže vremena budu aktivni građani.

Pripadanica organizacije civilnog društva „Amiti! iz Beograda Nadežda Satarić ocenila je da iako Srbija ima veliku tradiciju volontiranja, ono nije razvijeno u dovoljnoj meri zbog zakona iz 2010. godine.

Prema njenim rečima, zakon volontiranje tretira kao radno-pravni odnos i praktično nameće ogromnu administraciju i troškove onome ko ga organizuje.

„Primera radi, veliki broj organizacija i jedinica lokanih samopurava su prinuđene da plaćaju troškove osiguranja volontera, koji daju besplatno usluge, iako im to osiguranje nije neophodno jer ga imaju po drugoj osnovi kao nezaposleni ili penzioner“, izjavila je Satarić.

Ona smatra da zakon treba da bude stimulativniji sa ciljem podsticanja organizacija civilnog društva da u većoj meri organizuju volontiranje. Drugi problem, prema njenim rečima, je što se u Srbiji protežira više političko nego građansko volontiranje, jer je jedan od uslova mladih osoba za zaposlenje da budu članovi neke stranke.

„Važno je istaći značaj i socijalnog aktivizma, kako bismo stimulisali mlade da se pre opredele za pomoć onima kojima je neophodna, nego da hrle u politčke partije kako bi imali korist“, zaključila je Satarić.