U početku beše pokret

– Nakon 20 godina verne službe, Betovenova spremačica nahrupila je u njegovu radnu sobu i upitala ga, odakle mu tolika inspiracija. On joj odgovori da ona može doći iz svega što ga okružuje, a da će ga sada verovatno nadahnuti upravo spremačicina iznenadna pojava. Ona je odmahnula rukom i nasmejala se ha-ha-ha-ha (Betovenova peta Simfonija)- podelio je anegdotu sa beogradskom publikom Kilijan.

Rođeni Čeh brzo je napustio rodnu zemlju i život proveo u Britaniji, Nemačkoj i Holandiji i to zbog nastupajućeg Hladnog rata. Kada je bio student u Londonu, vratio se u Čehoslovačku za vreme Praškog proleća i ubrzo morao da prebegne u Nemačku pred ruskim tenkovima. Večno je intrigiran ljubavlju i smrću, a odgovore na ova dva ne nudi nijedna religija ni filozofija, a reči presuše brzo, dok je pokret beskrajan, zato se odlučio za koreografiju kao svoj izraz. Njegovi komadi ne mogu se lako pobrojati, kao uostalom i nagrade, a u Beogradu će prikazati čak dva svoja dela: „Adresat nepoznat“ i „14'20''“, ali i film-kompilaciju njegovih radova koji je posebno pripremio za BFI.

Kilijan je rođen 1947. u prestonici Čehoslovačke, započeo je svoju igračku karijeru u Školi Nacionalnog baleta u Pragu, kada mu je bilo 9 godina. Povrh toga, Jiržijeva prva ljubav bio je cirkus i bio je ozbiljno posvećen učeći akrobacije, sve dok škola koju je pohađao nije bila zatvorena. Tada ga je majka odvela na balet… I sama je bila balerina čije je ime rasprodavalo dvorane kada joj je tek bilo 10 godina.

Nakon što je napravio tri baleta za Holandski plesni teatar, („Gledaoci“, „Igra stolica“ i „La Cathédrale Engloutie“), postao je umetnički direktor ove trupe, 1975. Već nakon dve sezone, uspeva u nastojanju da Holandski plesni teatar bude deo međunarodne mape, predstavom „Sinfonieta“. Posle izvanredne službe, Kilijan je 1999. predao umetničko vođstvo, ali je ostao povezan sa trupom kao stalni koreograf, sve do decembra 2009. godine. Kilijan je kreirao preko 100 radova, od kojih su mnogi izvođeni širom sveta.