U Potočarima završena komemoracija srebreničkim žrtvama (FOTO/VIDEO)

Predsednica Udruženja majki Srebrenice Kada Hotić istakla je oni koji su počinili zločine to moraju priznati, kako bi se nastavio život na ovim prostorima.

„Očekujem od srpskog naroda da spasi i sebe i svoj podmladak tereta ove prošlosti, ovog rata. Ne želim da ijedan narod pati zbog toga, a krivci neka odgovaraju“, naglasila je Hotić.

Posle komemoracije je počeo verski obred, koji predvodi poglavar Islamske verske zajednice u BiH Husein Kavazović.

U Memorijalnom centru Potočari danas će biti sahranjene 33 srebreničke žrtve.

Najmlađa žrtva, koja će ove godine biti sahranjena je Osman Cvrk, koji je ubijen kad je imao 16 godina. Najstarija žrtva je Šaha Cvrk, koja je imala 81 godinu. Ubijena je zajedno sa sinom.

Njihova tela pronađena su više masovnih grobnica. Nijedno telo koje će biti ukopano nije kompletno. Posmrtni ostaci žrtava pronađeni su u više masovnih grobnica, a porodice su za njima tragale duže od 20 godina.

Nura Begović je nakon godina traganja, obilaska kosturnica i masovnih grobnica, odlučila da ukopa, samo nekolike kosti šake, brata Adila Suljića, koji je imao 43 godine kada je ubijen.

„Nakon toliko godina, dočekala sam da ovdje imam mjesto, da imamo neki smiraj, da mu dođemo da mu proučimo. Ovo sve što je teklo, ovako teško i sporo, je kriva politika“, kaže Nura za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Visoke političke zvanice na komemoraciji

Visoke političke zvanice iz zemlje i inostranstva prisustvuju danas komemoraciji povodom obeležavanja 24. godišnjice genocida u Srebrenici, prenose sarajevski mediji.

Od domaćih zvaničnika na komemoraciju su između ostalih stigli i članovi Predsedništva BiH Šefik Džaferović i Željko Komšić, predsedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH i predsednik SDA Bakir Izetbegović, predsedavajući Veжa ministara BiH Denis Zvizdić, predsedavajući Zastupničkog doma Parlamenta FBiH Elvir Karajbić, predsednik Vlade FBiH Fadil Novalić, potpredsednica FBiH Melika Mahmutbegović, premijer KS Edin Forto sa članovima Vlade KS, ministar unutrašnjih poslova FBiH Aljoša Čampara i ministarka za ljudska prava i izbeglice BiH Semiha Borovac.

Današnjoj kolektivnoj sahrani 33 žrtve genocida prisustvuju i predstavnici diplomatskog kora, među kojima je visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko, ambasador SAD Erik Nelson, šefa delegacije EU u BiH Lars-Gunar Vigemark i brojni drugi predstavnici zemalja koje imaju svoje diplomatske misije u BiH.

Komemoraciji povodom obeležavanja 24. godišnjice genocida u Srebrenici prisustvuje i poslanik u Skupštini Srbije Čedomir Jovanović, predsednik LDP i savetnik hrvatskog člana Predsedništva BiH Željka Komšića.

Međunarodni sud pravde u Hagu doneo je 2007. presudu kojom masakr u Srebrenici kvalifikuje kao čin genocida. Rezolucije o Srebrenici kojima se potvrdjuje ta presuda doneli su parlamenti zemalja EU, Kanada, SAD i Australija. Odlukom Evropskog parlamenta iz januara 2009. godine, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

U znak sećanja na ubijene Bošnjake, u Potočarima kod Srebrenice izgradjen je Memorijalni centar koji je zvanično otvorio bivši predsednik SAD Bil Klinton 20. septembra 2003. godine.

Na današnjoj komemoraciji u Potočarima biće organizovana dženaza za 33 žrtve genocida čiji će posmrtni ostaci biti pokopani pored 6.610 već ukopanih žrtava. Komemoraciji ni ove godine neće prisustvoati niko od zvaničnika Srbije.

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da neće da ide u Potočare jer „nije pozvana“. Uz „najdublje saučešće svim porodicama svih žrtava sukoba u BiH“ i „užasnog zločina“ u Srebrenici ona je podsetila da niko još nije odgovarao za napad na tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića kada je 2015. došao na komemoraciju u Potočare povodom 20. godišnjice zločina.

Srbija od tada nije slala zvanične predstavnike na komemoracije.

Uoči 24. godišnjice genocida u Srebrebnici devet nevladinih organizacija iz Srbije ocenilo je u zajedničkom saopštenju da je „sramna i porazna“ činjenica da nijedan od zvaničnika Srbije od 1995. godine do danas nije Srebrenicu okarakterisao kao genocid.

Policijska uprava Zvornik: Skup u Potočarima protiče mirno

Ađijus: Mora se prestati s negiranjem genocida u Srebrenici

Predsednik Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove Karmel Ađijus izjavio je danas u Potočarima da Srebrenica ne sme da se ponovi i da se mora prestati s negiranjem genocida koji se tu dogodio.

„Ovo se ne sme ponovo desiti, a oni koje ne zanimaju patnje žrtava i porodica, te i dalje negiraju ono što je (Haški) tribunal utvrdio, moraju stati s tim“, rekao je Ađijus za regionalnu televiziju N1 povodom 24. godišnjice genocida u Srebrenici.

Ađijus je kazao da je negiranje genocida bolno i za žrtve i za njihove porodice i da ne doprinosi pomirenju medju ljudima u BiH.

„Pre nekoliko dana, čuli smo snažne izjave iz EU o poricanju (genocida) i glorifikaciji zločinaca. Isto to mislim, čak imam i veću odgovornost zbog svoje funkcije. Bio sam predsednik Haškog tribunala, a sada sam predsednik Mehanizma koji nastavlja njegov rad. Ja moram braniti presude donete u okviru institucija“, naveo je Ađijus.

On je dodao da su to „jedine ovlašćene institucije“ koje mogu dati dokaze za ono što se desilo u Srebrenici 1995. godine.

„A to je genocid“, rekao je Ađijus i dodao da „BiH nije zaslužila to što joj se desilo“.

Džaferović: Sramno je da Predsedništvom BiH predsedava čovek koji negira genocid

Bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović izjavio je danas u Potočarima da je sramno i anticivilizacijiski da Milorad Dodik koji predsedava državnim Predsedništvom, negira genocid koji se dogodio u BiH.

„To je teško za mene, a sramotno i anticivilizacijski za onoga ko negira genocid. Civilizacijski je poštovati žrtve genocida i odavati im poštovanje, pomagati im, a anticivilizacijski je negirati genocid, veličati zločince koji su počinili genocid“, istakao je Džaferović.

On se nada da će „dobro pobediti zlo i da će nadvladati civilizovani svet“.

„Nema dogovora o poštovanju medjunarodnih presuda, nego ima poštovanje međunarodnih presuda. Mi se nemamo šta o tome dogovarati, presude se moraju poštovati“, rekao je Džaferović.

Upitan da li se u BiH može usvojiti zakon koji kažnjava negiranje genocida, bošnjački član Predsedništva je kazao da je nekoliko puta bezuspešno pokušalo da se uradi, jer su u parlamentu protiv tog zakona bili oni „koji negiraju genocid“ i imaju mogućnost da blokiraju takav zakon.

„Nastavićemo se boriti za usvajanje tog zakona. To je jedino moguće rešenje, odnosno imati zakon koji zabranjuje negiranje genocida i veličanje zločinaca. To je put od kojeg mi nikada nećemo odustati“, kazao je Džaferović.

Incko: Zalagaću se da BiH donese zakon o zabrani negiranja genocida

Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko izjavio je danas u Potočarima da će se zalagati da se u parlamentu BiH donese zakon o zabrani negiranja genocida.

„Iduće godine ćemo sigurno imati takav zakon“, rekao je Incko za regionalnu N1 televiziju.

On je dodao kako „već radi na tome“ i da će uložiti sav napor da Bosna i Hercegovina, poput mnogih drugih država, iduće godine dobije zakon o negiranju genocida.

Upitan da li očekuje da će naići na otpor, Incko je ocenio da je civilizacijska norma da se prizna genocid.

„Neki žele da nije bilo genocida. To je kao da mi kažemo da nije bio holokaust. Toga nema u civilizovanom svetu“, naglasio je visoki predstavnik u BiH.

Izetbegović: Negiranje genocida i odlikovanje Karadžića je poraz civilizacijskih vrednosti

Lider Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović izjavio je danas u Potočarima da se ne smanjuje broj onih koji negiraju genocid, ali ni broj onih koji svake godine 11. jula dolaze na komemoraciju srebreničkim žrtvama.

Izetbegović je kazao da je „negiranje genocida i odlikovanje Radovana Karadžića poraz civilizacijskih vrednosti“.

„Oni koji negiraju genocid su sprečili mehanizme o kojima govorimo. Ti ljudi su dopustili u BiH odlikovanje Radovana Karadžića, to je poraz civilizacijskih vrednosti, koje je međunarodna zajednica dopustila u BiH“, naveo je Izetbegović.

On je istakao da se širom sveta obeležava godišnjica genocida u Srebrenici, dodavši da smatra da će „dobre sile nadjačati zlo i negatore“.

„Naš jedini odgovor treba biti upravo takav, jačati BiH, stabilizovati mir i ne dozvoliti krize koje izazivaju negatori. Napraviti jaku državu i uvesti je u NATO savez“, ocenio je lider SDA.

Upitan kako u BiH izgraditi život posle ogromnog stradanja u ratu, Izetbegović je naveo da su „rane preduboke“.

„Još nam to ne polazi za rukom, ali nada je u dobrim ljudima. Dobrih ljudi ima širom sveta i to dobro treba da prevagne“, ocenio je Izetbegović.

Pompeo: Genocid u Srebrenici ne sme se negirati ni zaboraviti

Američki državni sekretar Majk Pompeo saopštio je danas da se to bolno poglavlje u istoriji ne sme nikada negirati ni zaboraviti.

Američki narod pridružuje se građanima Bosne i Herecegovine (BiH) u odavanju počasti i sećanju na više od 8.000 nevinih žrtava u Srebrenici, naveo je Pompeo u saopštenju koje je objavio Stejt deprartment.

„Ovo bolno poglavlje u evropskoj istoriji ne sme se nikada poreći niti zaboraviti. Stojimo uz one koji i dalje traže pravdu. Potvđujemo stalnu podršku SAD za one koji rade na poštovanju dostojanstva svih žrtava, uključujući i one koji još uvek čekaju svoje poslednje počivalište“, dodao je državnis ekretar SAD.

U saopštenju se navodi i da tragični događaji iz prošlosti podsećaju na potrebu „zajedničkog rada za bolju, stabilnu, i prosperitetnu budućnost koja uključuje sve građane BiH“.

SAD ostaju postojan partner naroda BiH. Danas, dok se sećamo stradalih ponovo potvrđujemo predanost izgradnji mira i prosperiteta u celom regionu kako bi se osiguralo da se takva tragedija više nikada ne ponovi, dodao je Pompeo u saopštenju.

Nevladine organizacije su zatražile da „država Srbija poštuje odluke medjunarodnih sudova, kao i sudski utvrdjene činjenice, da prizna genocid u Srebrenici“, pozvale predsednika i premijerku Srbije da prestanu da negiraju genocid i druge ratne zločine i zatražile da se „negiranje genocida u Srebrenici kvalifikuje kao krivično delo, bez ograničavajućih kriterijuma“.

One zahtevaju da se 11. jul i u Srbiji proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici, kao „u celom svetu, posebno u državama i institucijama EU i Saveta Evrope“.

Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom VRS pod komandom generala Ratka Mladića u grad. Mladić je tada televiziji sa Pala izjavio da se nalazi u „srpskoj Srebrenici“, da grad „predaje srpskom narodu“ i da je „došlo vreme za osvetu Turcima“ na tom prostoru.

Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga, ali su lako naoružani holandski vojnici, koji su bili pod vatrom i nisu imali podršku iz vazduha, bili prinudjeni da napuste enklavu i prepuste je snagama bosanskih Srba.

Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića do 19. jula su organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.

Za genocid u Srebrenici su između ostalih optužene vođe bosanskih Srba, tadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i general Mladić. Obojica su kažnjeni doživotnim zatvorom, Karadžić pravosnažnom presudom izrečenom u martu 2019. godine, a Mladić prvostepenom iz novembra 2017. godine, na koju su i odbrana i tužilaštvo uložili žalbe.

„Srebrenički genocid kroz oči žena“

Za vreme i nakon genocida u Srebrenici počinjenog 1995. godine, žene su bile izložene velikim patnjama, bilo kao direktne žrtve, bilo tako što su izgubile najbliže muške rođake. Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove #MRMKS podsetio je na njihovu hrabrost i odao priznanje svim ženama, žrtvama srebreničkog genocida. Deo njihovih ispovesti može se videti u kratkom filmu „Srebrenički genocid kroz oči žena“.