U potrazi za zlatnom ribicom

Na Dunavu kod Sombora najbolje je jeo manićna glistu ili riblji filet. Na Velikom limanu kod Apatina lovi se bela riba, pre svih bodorka, a na male šediće jarkih boja dolazi smuđ. Inače, na Velikom bačkom kanalu, kod Sivca, na kederovanu babušku lovi se sitnija štuka, mada je bilo i krupnijih. I na dunavskim terenima u okolini Apatina, smuđse podjednako dobro lovio s obale na otežane tvistere i šedove jarkih boja, kao i na dubokoroneće voblere, ili, iz čamca, muvanjem belog kedera ili peša. Smuđse solidno lovio i na klasične dubinske metode, bilo na parče ili na živog belog kedera. I u okolini Novog Sada najbolje prolaze smuđaroši oko Štranda, Žeželjevog mosta ili s petrovaradinske strane. Na ovim terenima bilo je i ulova sitnije bele ribe koji su uzimali standardne mamce, dok je štuka potpuno stala. Kod Beške, Krčedina, Slankamena i Surduka lovi se samo smuđ. Bilo je i kapitalnih primeraka koji su dostizali impozantne razmere, ali je zato sva ostala riba stala. Slično je i u okolini Grocke, Brestovca i Smedereva, Golupca i Kladova.

I na Savi je sve u znaku smuđa i sitne bele ribe. Na Krivaji kod Žednika se lovi deverika i bodorka na standardne mamce, ali je ipak sve u znaku štuke. Inače, primerci štuke su na nekim terenima prepuni ikre (pa bi ih trebalo vraćati u vodu) ili su se na nekim terenima, koji imaju topliju vodu, većizmrestili. Kod Čortanovaca, Beške i Krčedina lovio se sitan smuđkamenjar, a u panjevima u Čortanovcima, bilo je ulova krupnijeg smuđa i štuke koja je dolazila na keder, ali ne i na varalice. Nešto krupniji primerci štuke lovljeni su kod Slankamena, i na dunavcu kod Belegiša, dok se kod Krčedina, na hranjenim mestima, povremeno javljao i šaran. I na terenima u Vršcu i okolini pecao se smuđ, naročito na DTD kanalu i ispod brane kod Kajtasova. Na ovim terenima lovljena je i sitnija babuška na glistu i crviće. Inače, na Dunavu kod Banatske Palanke lepo radi manićna sitnog kedera i parče, dok je na Neri i Karašu potpuno mrtvilo. Manićje lovljen i na Tisi kod bečejske brane, a bilo ga je i na savskim terenima kod beogradskog Železničkog mosta, ali i na terenima u okolini Progara i Boljevaca, dok se na Savi kod Ade Mađice, javljao smuđ, a na makiškim kanalima na kedera i balerinu – štuka. I savski tereni kod Sremske Mitrovice opsednuti su ribolovcima koji pecaju skobalja, a on radi kao da je letnja temperatura. Od mamaca uzima glistu i crva, a uz njega solidnog apetita je i šljivar, bodorka i deverika.

I Beograđani, u potrazi za ribom, najčešće se opredeljuju za Savu, Kao najbolja mesta za pecanje pominju se tereni oko Ostružničkog mosta (s novobeogradske strane) ili kod Makiša. Ljubitelji Dunava opredeljuju se za Lido, „Šljunkaru“, Male vode ili Belu stenu gde čekaju šarana ili soma, ili na parče ribice love sitnog smuđa ili manića, dok oni koji više vole da pecaju belu ribu dobijaju je na prirodne mamce ili kukuruzni valjak.

Na Moravi u okolini Požarevca ribolovci lepo prolaze u lovu klena, a iznad Ljubičevskog mosta peca se i smuđ. Na terenima Zapadne Morave kod Kraljeva lovila se na hleb i crviće nosara, a bilo je i ulova skobalja i mrene. Skobalj odlično radi i na Ibru kod Kraljeva, a lovljena je i mrena na crviće, te sitniji klen na džigericu. Skobalj je glavna „lovina“ i na Drini kod Loznice i Malog Zvornika gde ga takođe love na hleb ili crviće.