U praksi država toleriše nasilje

Mada je novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici doneo pozitivne promene, što je i konstatovano na sastanku, predstavnice nezavisnih udruženja smatraju da je teško govoriti o njegovim stvarnim pozitivnim efektima

– Ovaj zakon jeste doneo veći broj procesuiranih slučajeva. Međutim, problem je nedostatak praćenja i beleženja podataka, što je obaveza i prema Istanbulskoj konvenciji, a što podrazumeva podatke o broju prijavljenih slučajeva, broju sprovedenih procesa, izdatih mera zaštite žrtava, broju presuda u korist žrtava itd. – kaže za Danas Marija Petronijević iz udruženja Fenomena, koja je prisustvovala sastanku sa predstavnicama GREVIO.

Posebno je istaknut problem sa decom iz porodica u kojima postoji nasilje, budući da ih država ne prepoznaje kao posredne žrtve nasilja. Sud, naime, kako navodi Petronijević, ne pravi direktnu vezu između slučajeva za zaštitu od nasilja u porodici i procesa starateljstva nad decom. Iz iskustva u radu NVO sa korisnicima, jer zvanični podaci ne postoje, u ovim slučajevima se uvažava mišljenje centra za socijalni rad koji zbog boljeg finansijskog statusa starateljstvo može dati ocu nasilniku, jer se smatra da nije opasan po decu ukoliko je zlostavljao majku. Čak i kada starateljstvo pripadne majci, deca su u obavezi da se viđaju sa ocem koji je nasilnik.

– U praksi, dakle, ne postoji nulta tolerancija na nasilje, već se veća važnost pridaje tradicionalno prihvaćenim pravima na roditeljstvo. Institucije tako ne rade procenu rizika u slučajevima kada u porodici ima dece – navodi Petronijević.

Kako nam dalje prenosi Petronijević, na sastanku je konstatovano da u Srbiji nije obezbeđeno dovoljno hitnih skloništa, kao i da ona nisu u skladu sa standardima Konvencije. Većina skloništa je mešovitog tipa, gde žene i deca žrtve nasilja dele prostor sa beskućnicima, neka skloništa nisu na tajnim lokacijama, a neka su u sastavu usluge hraniteljske porodice.

Kao još jedan ozbiljan problem naveden je i nedostatak informacija o samom kvalitetu pruženih usluga u skloništima, tako da je nepoznato kakvu vrstu usluge korisnice dobijaju i koliko su njome zadovoljne.

– Učesnice okruglog stola su svedočile o tome da centri za socijalni rad očekuju da neprofitna nevladina organizacija plati boravak korisnica koje one upute u sklonište, što nije moguće jer je u pitanju neprofitna usluga i prema našem zakonu mora biti plaćena iz javnog budžeta – kaže naša sagovornica.

Kao naročit primer kršenja Istanbulske konvencije, čija primena i jeste u fokusu GREVIO, navedeno je uspostavljanje nacionalnog SOS telefona. Naglašeno je da u Srbiji u okviru Mreže Žene protiv nasilja radi 25 specijalizovanih organizacija koje imaju i usluge SOS telefona, ali da je i povrh toga država ovu uslugu dodelila instituciji bez iskustva u radu sa ženama koje su preživele porodično nasilje.

– Proces uspostavljanja nacionalne SOS linije sporan je i iz perspektive kršenja domaćih zakona, ali i Istanbulske konvencije, koja je obavezujuća za Srbiju. Naime, Konvencija propisuje obezbeđivanje poverljivosti i anonimnosti, međutim država snima razgovore sa ženama žrtvama nasilja – iako same korisnice nisu automatski o tome obaveštene na početku razgovora – podseća Marija Petronijević, koja je i delegatkinja Srbije WAVE mreži. Ova evropska mreža je odmah po uspostavljanju SOS telefona, na samom kraju 2018, reagovala pismom Ministarstvu za rad i socijalna pitanja i upozorila na kršenje Konvencije.

Na okruglom stolu je bilo reči i o seksualnom nasilju i nedostatku podrške za žrtve seksualnog nasilja. Takođe je spomenut aktuelni slučaj seksualnog zlostavljanja od strane predsednika Opštine Brus i problemu netransparentnosti u situacijama kada su nasilnici visoki politički funkcioneri. Istaknut je i zabrinjavajuće nizak broj prijava i optužbi za slučajeve seksualnog nasilja.

Ovaj konsultativni sastanak je deo regularnog nadgledanja GREVIO komiteta Saveta Evrope sprovođenja Istanbulske konvencije, a sastanak je usledio nakon što je Srbija predala svoj zvanični izveštaj SE u julu 2018. godine i nakon što je prihvaćen niz nezavisnih izveštaja ekspertskih organizacija iz Srbije. Ovim konsultacijama GREVIO želi da prikupi informacije i obezbedi objektivnost izveštaja, koji će biti dostupan 2020. godine.

Pogrešna definicija silovanja u zakonu

Na sastanku sa GREVIO konstatovano je i da naš zakon na pogrešan način definiše silovanje, suprotno Istanbulskoj konvenciji. Naime, zakon RS kaže da je za akt silovanja neophodna primena fizičke sile, što je retrogradno shvatanje ovog ozbiljnog problema i ne ide u prilog rešavanju problema. Istanbulska konvencija nalaže da silovanje bude definisano kao nedostatak pristanka.