U preko 55 odsto lokalnih samouprava u Srbiji nije uspostavljen sistem besplatne pravne pomoći

Na današnoj konferenciji Platforme bilo je reči o predstojećem ciklusu izveštavanja pred Komitetom za ekonomska, socijalna i kulturna prava, koji će se obaviti u februaru sledeće godine.

Na konferenciji su predstavljene detaljne informacije o listi pitanja, poput Roma, beskućnika i izbeglica, o kojima će Srbija voditi dijalog sa ovim Komitetom, zatim osnovni nalazi udruženja građana o primeni Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, kao i očekivanja od ovog procesa i njegovog uticaja na unapređenje zaštite i ostvarivanja ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava u Srbiji.

Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava i koordinator Platforme, istakao da je prošlo osam godina od poslednjih zapažanja Komiteta.

Kako je ukazao, fundamentalne stvari kada je reč o zaštiti ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava i dalje ne dostaju u Srbiji.

– Problemi na koje je ukazao Komitet još 2014. godine, ali i organizacije okupljene oko Platforme 2019. su direktna primena Pakta, diskriminacija i ugroženost određenih društvenih grupa, pitanja u oblasti zdravlja, obrzovanja, socijalne zaštite – naveo je Pokuševski.

Danilo Ćurčić iz A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava i koordinator radne grupe za ekonomska, socijalna i kulturna prava Platforme, naveo je da će Nacrt izveštaja Platforme biti dostavljen Komitetu posle praznika.

On je istakao da u preko 55 odsto jedinica lokalne samouprave nije uspostavljen sistem besplatne pravne pomoći u skladu sa Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći.

– To znači da građani koji su siromašni i koji nemaju mogućnost da ostvare svoja prava preko advokata ili udruženja, kojima je opet ograničena mogućnost pružanja besplatne pravne pomoći, nemaju mogućnost da to urade u 55 odsto lokalnih samouprava – istakao je Ćurčić.

On je dodao i da će jedna od tema o kojima će Platorma izvestiti Komitet biti diskiminacija Roma, koji i dalje teško dolaze do dokumentata, pa nisu dobili pomoć Vlade Srbije u iznosu od 100 evra.

Jelena Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava, govorila je o položaju beskućnika u Srbiji, kao i izbeglicama, migrantima i tražiocima azila.

Ona je podsetila na izveštaj BCLJP-a, koji je kontaktirao sve državne i civilne smeštaje za brigu o beskućnicima, nakon čega je zaključeno da je njihova situacija takva da država ne upravlja problemom već odgovara nekim prevetivnim merama..

Ilić je naglasila da ne postoje statistički podaci o beskućnicima u Srbiji, dodajući da je zvaničan, odnosno primaran broj beskućnika 450, ali da je 17.000 sekundarnih beskućnika.

– Beskućnici se svakodnevno suočavaju sa problemima, poput pristupa na obrazovanje, zdravstvene zaštite, socijalne pomoći i pravne nevidljivosti. Većina nema pristup socijalnoj pomoći, jer nemaju prebivalište – istakla je Ilić.

Kada je reč o izbeglicama, migrantima i tražiocima azila u Srbiji, ona je rekla da ove osobe teško ostvaruju pravo na zdravlje, poput zdravstvene zaštite lica koja se nalaze na privatnoj adresi, jer Ministarstvo zdravja nije uputilo zdravstvenim ustanovama dopis da izbeglice imaju pravo na zdrvstvenu zaštitu.

Prema njenim rečima, jedna od pozitivnih stvari je to što je Srbija prepoznala izbeglice, migrante i tražioce azila kao kategoriju koja treba da se vakciniše.

– Ova lica su, kada je reč o pravu na stanovanje, najugroženije kategorije stanovništva. Tražioci azila dolaze u rizik od beskućništva – naglasila je, između ostalog, Ilić.

Ona je istakla i to da su ove osobe i diskriminasne jer ne mogu da otvore tekući račun u bankama, kao i da je jedan o problema i nemogućnost naturalizacije izbeglica.

Ilić je dodala da je dobro što izbeglice imaju pristup i visokom obrazovanju u Srbiji, navodeći da je trenutno, prema podacima UNHCR-a, 185 izbeglica uključeno u obrazovni sistem.

Platformu organizacija za saradnju sa mehanizmima Ujedinjenih nacija za ljudska prava osnovalo je 17 organizacija civilnog društva u Srbiji koje imaju iskustvo i prepoznaju potrebu i značaj kontinuiranog i na dokazima zasnovanog procesa izveštavanja UN tela, kao i praćenje primene preporuka koje mehanizmi UN za ljudska prava upućuju Republici Srbiji.

Rad Platforme koordinira Beogradski centar za ljudska prava kroz osam tematskih radnih grupe koje se kontinuirano i intenzivno bave aktivnostima vezano za određenu tematsku oblast, grupu nosilaca prava, određeni ugovor ili mehanizam Ujedinjenih nacija.