U prenatrpanim domaćinstvima živi trećina građana koji nisu poreklom iz EU

Ovaj procenat je za 18 odsto viši u odnosu na stopu preopterećenosti domaćinstava kad je reč o državljanima zemalja Evropske unije (16, 7 odsto) i stranim državljanima EU (16,8 odsto).

U Hrvatskoj, u odnosu na ostale države Evropske unije, ima najviše domaćinstava „prenaseljenih“ građanima koji nisu poreklom iz EU, pokazuju podaci Eurostata za 2017. godinu.

Slede Bugarska (67, 2 odsto), Poljska (61 odsto), Grčka (55.6 odsto) i Italija (52.5 odsto).

Najniže stope preopterećenosti zabeležene su na Malti (9, 4 odsto) i Kipru (7, 1 odsto).

Stopa prenatrpanosti kad je reč o stranim državljanima koji su poreklom iz EU, ali ne žive u zemlji članici u kojoj su rođeni, najviša je u Mađarskoj (51, 6 odsto), Letoniji (42, 8 odsto), Italiji (42, 5 odsto), dok je u Holandiji (4,6 odsto), Kipru (četiri odsto), Irskoj (3,9 odsto) i Malti (0.9 odsto) najniža.

Najviše stope prenaseljenosti stambenog prostora u slučaju građana EU koji borave u zemlji porekla zabeležene su u Rumuniji (47,8 odsto), Bugarskoj (43,5 odsto), Hrvatskoj (41,4 odsto), Letoniji (40,7 odsto) i Mađarskoj (40,1 odsto), dok su najniže na Kipru (2,5 odsto), Malti (2,4 odsto) i u Irskoj (2,1 odsto).