U prevođenju vesti Gugl translejt je nedopustiv (VIDEO)

Vodič su, s ciljem da jezik održe atraktivnim i nerogobatnim radili paraleno lingvisti, novinari, prevodioci pisci.

Ovaj vodič od 400 strana treba da bude praktičan vodič, ne samo za terminologiju koja je prisutna, pa obuhvata i skraćenice koje će biti zanimljive, recimo gledaocima kriminalistčkih serija..

Oltvanji je istakao da korišćenje gugl translejta ni u kom slučaju ne može biti dobro, jer i naizgled najmanja greška u prevođenju može povući ogrmone posledice.

“Kad sam to naučio na sopstvenoj koži počeo sam više da obraćam pažnju. Razlog za te greške je uglavnom više vrednovanje brzine nego tačnosti. Jeste da se svaki posao ceni i po brzini, ali to ne sme biti na uštrb kvaliteta”, istakao je on.

Kao jedan od “otežavajućih” momenata prevođenja istaknut je stil. Dok je stil srpskog jezika konzervativniji, na engleskom je opušteniji.

“Naš stil je tradicionalistički, što je jedan od problema koji novinari na našim treninzima pokušavaju da prvaziđu. Engleski jezik je opušteniji, kako po pitanju rečeničnog sklopa, tako i po pitanju samog stila”, istakla je glavna urednica Bi-Bi-Sija na srpskom Aleksandra Nikšić.

Novinar Rojtersa Aleksandar Vasović kazao je da se često iznervira kada vidi kako se prevode njihove vesti.

“Imam utisak da oni koji prevode vesti (namerno ne kažeem prevodioci) ne poznaju jezik sa kojeg prevode ili koriste gugl translejt. Brojni su primeri za to, poput slučajeva kada je prevedeno da je neko udisao oksigen, pa slučaj kada je napisano oklopni personalni nosači umesto oklopni transporteri… S tim se susrećemo svakodnevno”, kazao je Vasović.

On je istakao da je malo medija koji obraćaju pažnju kako pišu vesti.

Nikšić je naglasila i da kod njih nema intervjua u klasičnoj formi pitanje – odgovor, na koji su navikli naši čitaoci.

“Naš cilj je jednostavno da publici predstavimo ono što vidimo, čujemo. U Svakom formatu u kojem nastupamo, to mora da bude izuzetno jednostavno toliko da svako na prvi pogled pomisli da sam može to da uradi. Nemam ništa protiv opuštenijeg jezika i upotrebe žargona, ali sam protivnih anglikanizacije”, izjavila je ona.

Na pitanje kako da se izborimo sa pojmovima poput “lajkovanja”, koji su se toliko učvrtili u upotrebi, Oltvanji je uzvratio da su događaji brži od jezika, “posebno našeg jezika” i da oni koji prevode vesti moraju biti “stručnjaci” u svim oblastima.

“Angliciranje se preneo u sve sfere života. Prevođenje bukvalno svake reči je unapred osuđeno na propast”, istakao je Oltvanji.