U probnom PISA istraživanju 43 škole

Članovi nacionalnog PISA tima sprovode ovih dana intenzivne obuke za predstavnike škola koje su izabrane da učestvuju u probnom istraživanju, a u kojima testiranje sledi odmah nakon prvomajskih praznika. Neke od njih juče smo zatekli u učeničkom domu „Jelica Milovanović“ u Beogradu kako sa pažnjom prate precizna uputstva nacionalne koordinatorke PISA studije u Srbiji Dragice Pavlović Babić i njenih saradnika.

Kako se čulo na jučerašnjoj obuci, u probnom PISA istraživanju u našoj zemlji učestvuje po 60 učenika iz 43 srednje škole, koje su izabrane tako da reprezentuju „Srbiju u malom“ – tu su obrazovne ustanove iz različitih regiona, trogodišnje i četvorogodišnje, srednje stručne i gimnazije… a učenicima koji su odabrani za probno testiranje je zajedničko jedno što su rođeni 2001. godine. Oni će na kompjuteru rešavati PISA zadatke iz čitalačke, matematičke, naučne i finansijske pismenosti.

Dragica Pavlović Babić objašnjava za Danas da je svrha probnog testiranja isključivo da se proveri kvalitet pitanja. To znači da se rezultati neće saopštavati učenicima i školama, niti će nastavnici moći da vide popunjene testove. Ovo testiranje je uvod u glavnu studiju koja će biti sprovedena za godinu dana, a čiji će se konačni rezultati znati u decembru 2019. godine.

Ambiciozne najave ministra prosvete da ćemo se do proleća naredne godine „spremati kao za olimpijadu“ teško da će moći drastično da promene sliku domaćeg obrazovnog sistema, na koju su nam ukazala sva prethodna PISA istraživanja. Upitana može li se nešto učiniti u kratkom roku da Srbija poboljša poziciju (prema nalazima poslednje studije u kojoj smo učestvovali trećina učenika je u kategoriji funkcionalno nepismenih) Pavlović Babić odgovara da „nam nije u interesu da nabildujemo rezultate uoči glavnog testiranja“, kao i da „to nije moguće, imajući u vidu kompetencije koje se ispituju“, ali da se kao dobra strategija za povećanje motivacije učenika pokazalo to što su škole i đaci mogli da vide primere PISA zadataka, koji su objavljivani nakon ciklusa istraživanja 2009. i 2012.

Članovi PISA tima i juče su savetovali nastavnicima iz škola koje učestvuju u probnom istraživanju da „pojačaju“ motivaciju i samopouzdanje đaka tako što će im pokazati kako izgledaju neki od tih zadataka. Time se, objašnjavaju stručnjaci, smanjuje „faktor iznenađenja“ na samom testiranju, jer se PISA zadaci prilično razlikuju od svakodnevne školske prakse. A upravo to bi mogao da bude i „mamac“ za đake koji iz raznih razloga nisu uspešni u školi i za koje nastavnici strahuju da neće želeti da se ozbiljno posvete rešavanju probnog testiranja. Jer PISA zadaci su neobični, zanimljivi, drugačiji od ustaljene školske prakse, zahtevaju da se „mozga“, argumentuje… Iskustvo iz ranijih ciklusa pokazuje da često učenici koji imaju slabija postignuća u školi ostvare vrlo dobre rezultate na PISA testu i obrnuto.

Specifičnost PISA testa

– Ključna razlika u odnosu na naše škole je što se ovde priznaje svaki pokušaj, dobra strategija… Možda učenik nije došao do kraja puta, možda njegov rezultat nije savršen, ali je pokazao dobru ideju, da razmišlja u dobrom pravcu, da je dao valjanu argumentaciju… sve se to vrednuje i boduje – objašnjava Pavlović Babić specifičnost PISA testiranja.