U realnosti

Danas je otvaranje Salona arhitekture. Prethodna dva dana radio je Žiri u sastavu Duško Filipovski, Miroljub Stanković, Nenad Stjepanović, Irena Videnov i Maruša Zorec. Sam proces žiriranja protekao je u kreativnom i kolegijalnom dijalogu i prijatnoj atmosferi. Od ukupno prijavljena 233 rada u svim kategorijama, u zvaničnu selekciju uvršteno je 112 radova, a u konkurenciji za nagrade našlo se 77 radova u šest kategorija. Stižem u Muzej, proveravam da li je sve u redu sa postavkom i obaveštavam nagrađene; potvrđuju da će doći na otvaranje. Mala drama sa dobitnikom Grand Prix-a Predragom Milutinovićem, koji uspeva da odloži ranije zakazan put u Beč i pojavljuje se da to lično potvrdi.

Mejlom stiže izveštaj Žirija koji je preuzela da formuliše Irena (Videnov) kao njegova predsednica. Sa dizajnerom Dušanom (Tkačenkom) unosim podatke o nagrađenima za diplome. Odlazim na feniranje, zatim s Majom (Tucaković) snimamo izjave, dobitnika Milutinovića i moju, za Kulturni dnevnik RTS-a.

U četiri sata smo Nenad (Stjepanović), član žirija, i ja u emisiji Kulturni krugovi kod Snežane (Ristić) na Drugom programu Radio Beograda, zanimljiv razgovor kao i uvek. Snežana je informisana novinarka koja poznaje oblast kulture i arhitekture.

Probijam se kroz saobraćajnu gužvu kući, na presvlačenje, i ponovo nazad ka Muzeju, gužva u saobraćaju je zbog jednog od predizbornih mitinga. Stižem na vreme u 18:30. Publika već pristiže, tu je i Irena (Videnov), dogovaramo se oko protokola otvaranja, potpisujem diplome i zajedno sa kolegom Mićom (Kušićem), koji nosi srebrne i zlatnu „kocku“, nagrade Salona, silazimo u galeriju u prizemlju. Puno je ljudi, učesnika, prijatna atmosfera, svi s nestrpljenjem očekuju početak otvaranja i proglašenje nagrada, srećni dobitnici, aplauz publike, mnogo novih mladih lica.

Poslednjih godina sve više je primetna smena generacija, raduje me što Salon arhitekture i dalje privlači mlade arhitekte i studente arhitekture koji ovu manifestaciju prepoznaju kao važnu i referentnu. „U realnosti“ je slogan Salona ove godine i nagrade kao da to potvrđuju. Grand Prix dobija objekat u Kragujevcu, i još jedna nagrada isto je za kuću u Kragujevcu, lepo i realno pomeranje fokusa van Beograda. Poslednji posetioci ostaju u Muzeju do pola deset, pridružujem se nagrađenima, članovima žirija i Saveta Salona u kafeu preko puta Muzeja, razmenjujemo utiske i ostajemo u prijatnom razgovoru do kasno u noć.

Četvrtak, 30. mart

Idem pravo na Prvi program Radio Beograda, u emisiju Ace Seltika „Talasanje“. Interesantno je iskustvo kada poznate ličnosti sretnete uživo, Aca Seltik ostavlja utisak opuštene, šarmantne i duhovite osobe, u tom tonu i vodi svoju emisiju. U emisiji gostuju još dve prijatne gošće Snežana Petrović i Jelena Milašinović, dopada mi se njegova opaska o kulturnom trouglu institucija iz kojih dolazimo: Srpska akademija nauka i umetnosti, Filharmonija i Muzej primenjene umetnosti. Vraćamo se sve tri zajedno istim pravcem i nastavljamo razgovor iz studija. Stižem u Muzej, odmah proveravam da li je sve u redu na izložbi, zajedno sa saradnicima postavljam legende pored nagrađenih radova, zatim pravim izbor slika nagrađenih radova za sajt Muzeja koje postavlja Dejan (Nikolić) i za medije koje zajedno sa izveštajem Žirija šalje Milica (Cukić). Mnoge kolege arhitekti zovu, komentarišu nagrade i čestitaju na još jednom uspešnom otvaranju Salona.

Petak, 31. mart

Novi radni dan počinje malo opuštenije, odlazim prvo na treći sprat gde se nalaze kustoske kancelarije, u kratkom razgovoru sa kolegama dogovaramo se o nekoliko akcija koje nas uskoro očekuju. Pišem mejl članovima Žirija (Ireni, Dušku, Maruši, Miroljubu i Nenadu), zahvaljujem im na saradnji i prosleđujem fotografije koje su napravljene tokom rada Žirija.

Saša Ećimović iz Ruub-a šalje poruku da uskoro stižu dve izložbene, reklamne, garniture stolica za Salon; naša uspešna saradnja na Salonu traje već godinama.

Danas je na izložbi puno publike, uglavnom mlade, Petar (Božić) sa biletarnice kaže da je do 17h izložbu posetilo oko 100 posetilaca. Salon arhitekture je inače jedna od najposećenijih izložbi Muzeja primenjene umetnosti, izložbu za mesec dana, koliko Salon traje, poseti oko 4.000 posetilaca, to je zaista veliki broj u poređenju sa 18.000 koliko je ukupna poseta MPU na godišnjem nivou.

Subota, 1. april

Konačno slobodan dan koji stiže kao poklon posle dve nedelje neprekidnih aktivnosti oko pripreme Salona arhitekture uz druge brojne obaveze u Muzeju. Pijem jutarnju kafu bez žurbe, zatim sledi redovni subotnji ritual odlaska na obližnju šarmantnu malu pijacu u mom kraju Voždovca. Obožavam pijace i njihovo šarenilo, posebno sada u proleće kada sve treperi od jake svetlosti i mnogo zelene i crvene boje prvog povrća i cveća.

Ostatak popodneva i večeri provodim radno – vraćam se tekstu, opet o arhitekturi, arhitekturi Beograda od 1919. do 2015, na kome radim već duži period ali, zbog brojnih tekućih obaveza, sa stalnim prekidima. Ti prekidi uzrokuju usporavanje pisanja, jer posle svakog prekida moram da se ponovo vraćam ne samo na tekst, već i na građu i beleške i obnavljam tok ideje, obećavam sebi da više nema prekida do završetka knjige.

Nedelja, 2. april

Danas je dan izbora, oko 13h Vladimir, Milan i ja idemo da glasamo i iskoristimo svoje građansko pravo. Posle odlazimo na ručak u „Proleće“, a onda sledi šetnja Knez Mihailovom i kafa u jednom od kafea na Trgu republike. U gradu je dosta sveta, pomalo neuobičajeno za nedelju. Volim Beograd nedeljom kada je ispražnjen od ljudi i automobila i kada može da se oseti čisto prostranstvo ulica i atmosfera samog grada. Veče provodimo prateći rezultate izbora.

Ponedeljak, 3. april

Salon arhitekture je i dalje u žiži mojih aktivnosti, i biće tokom čitavog aprila dok traje izložba. Proveravam raspored za prateći program i nastavljam rad na pripremi kataloga Salona koji je važan dokument za istoriju manifestacije. Sa Martom (Vukotić Lazar) se dogovaram oko organizacije događaja „Profesoru s ljubavlju“ posvećenog obeležavanju 120 godina od rođenja i 50 godina od smrti arhitekte Nikole Dobrovića. Ideja je da okupimo njegove studente, zaključno sa letnjim semestrom 1966/67. godine, i napravimo fotosešn, odnosno njihov grupni portret. Na taj način Salon se priključuje obeležavanju godišnjica jednog od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih arhitekata XX veka.

Utorak, 4. april

Držim Stručno veće, redovni dvonedeljni sastanak kustoskog tima muzeja. Tokom dana na sajtu Muzeja objavljujemo prateći programa Salona i najavu za moje kustosko vođenje u subotu, 8. aprila, u 12h.

Završavam dnevnik za Danas, pitam se da li sam uspela da prenesem deo atmosfere muzejskog života i događanja oko Salona arhitekture, jedne od najvažnijih arhitektonskih manifestacija u zemlji i regionu, realno i u realnosti.

Autorka je kustoskinja Salona arhitekture i v. d. direktora Muzeja primenjene umetnosti