Foto: Milivoje JovanovićDragan Simić, ekolog iz organizacije „Liga za ornitološku akciju„, poslao je našoj redakciji satelitski snimak na kome se vidi kako se otpadne i fekalne vode ispuštaju direktno u rukavac Beljarica, iako to po zakonu ne bi smelo da se radi.
Beljarica je prostrano plavno područje sezonski plavljenih priobalnih šuma, industrijskih plantaža topola, rečnih rukavaca i bara, između Dunava i nasipa, na najširem mestu široko preko 2 km i površine oko 9 km2 sa 60 vrsta sisara i 200 vrsta ptica od kojih je preko 170 strogo zaštićeno.
Ovaj potez je prirodno plavno područje koje za zaštitu od poplava, a služi i za prirodno pročišćavanje vode i proizvodnju kiseonika.
Ekolog Dragan Simić za Danas kaže da ovo nije prvi put da se otpadne i fekalne vode ispuštaju u ovo plavno područje, ali da od 2022. godine to po zakonu ne bi smelo da se radi jer je ovaj prostor od tada u postupku zaštite prirodnog područja prve kategorije.
„Ministarstvo zaštite životne sredine obavestilo je 23. avgusta 2022. javnost o pokretanju postupka zaštite prirodnog područja prve kategorije, pod imenom Predeo izuzetnih odlika „Forland leve obale Dunava kod Beograda” čiji je upljavljač javno preduzeće Srbijašume. Po Zakonu o zaštiti prirode, od tog trenutka područje se smatra zaštićenim i u njemu se sprovode odredbe Uredbe o zaštiti, što znači da se tamo otpadne vode ne bi smele ispuštati“, kaže Simić.
On navodi da se trenutno tamo oseća nesnosan smrad jer otpadne vode iz naselja Padinska Skela, kao i otpadne vode Frikoma, Imleka i ostalih industrijskih postrojenja koja se nalaze u Padinskoj Skeli.
„To je divan i jedinstven predeo. Pre par dana sam tamo posmatrao i kunu zlaticu, i 2 šakala, preko 10 zečeva, 7 orlova belorepana, 9 crnih roda, od ukupno 50 vrsta ptica. Međutim, kada u njega odete, ovo najnovije zaštičeno područje, do neba smrdi na fekalne vode naselja Padinska Skela, koje se zajedno sa industrijskim otpadnim vodama tamnošnje prehrambene industrije (Frikom, Imlek, itd.) ispuštaju upravo u plavnu zonu Beljarica, prirodno mrestilišta šarana. Tu naše fekalije ulaze u lanac ishrane šarana i soma, crne rode i orla belorepana, vidre i dabra“, navodi Dragan Simić.
Simić kaže da je o novozatečenom stanju obavestio nadležne inspekcije koje su obavezne da izađu na teren i utvrde činjenično stanje.
„Odredbe Uredbe o zaštiti kažu da ne smemo izlivati otpadne vode u novi rezervat prirode. Otuda je inicijator zaštite ovog područja, Liga za ornitološku akciju, podnela prijavu za zagađivanje nadležnima (dokument u prilogu), koji ni tri nedelje kasnije nisu našli za shodno da na prijavu odgovore“, ističe Dragan Simić.
On kaže i da rešenje za ovaj problem postoji kao i da je vrlo izvodljivo.
„Rešenje je tehnološki jednostavno i finansijski pristupačno: postavljanje mini sistema za preradu otpadnih voda u zoni gde već postoji kompletna infrastruktura, ali se i dalje razvlači rešavanje imovinskih odnosa. A dotle će vidre i dabrovi, crne rode i belorepani, šarani i somovi da se hrane i našim fekalijama. Da li jedete ribu upecanu u forlandu? Mislite o tome“, kaže Dragan Simić iz Lige za ornitološku zaštitu.
Bez odgovora nadležnih inspekcija
Naša redakcija se takođe obratila institucijama kojima je Dragan Simić poslao prijavu sa pitanjem da li su postupili po prijavama, a to su: Ministarstvo životne sredine, Sekretarijat za zaštitu životne sredine za Grad Beograd, Sekretarijat za inspekciju, nadzor i komunikaciju i Sektor inspekcije za zaštitu životne sredine, vodne i turističke inspekcije, ali na naše mejlove ni jedna od ovih institucija nije odgovorila.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
