U SANU otvorena Svetska konferencija o osnovnim naukama i održivom razvoju

Tokom četvorodnevne konferencije svoja naučna istraživanja predstaviće i devet mladih naučnica iz Srbije koje su dobile nagradu „Za žene u nauci“.

Predsednik SANU Vladimir Kostić rekao je da je na delu dekonstrukcija nauke onakve kakvu smo je poznavali, da se ceo diskurs nauke menja, ističući da je vrlo važno da se razumeju socijalne, društvene i svake druge konsekvence koje moderna nauka nudi.

„Ideja koju svi imamo, konzervativna, o čoveku koji sedi u nekoj laboratoriji i čeka svoj eureka efekat je danas toliko anahrona da u susretu sa ogromnim masama podataka koje se danas obrađaju, sa pričama o algoritmima, veštačkoj inteligenciji dovodi nas u potpuno novu situaciju u kojoj, između ostalog, nije sigurno da imamo uvid u sve konsekvence koje nauka sa sobom nosi“, rekao je Kostić.

On je rekao da postoji strašan pritisak ka utilitarizmu nauke.

„Vi nešto morate na kraju tog puta da proizvedete negirajući čarobnu dimenziju nauke koja je podrazumevala da se bavite naukom zbog toga što ste radoznali i da ne polazite unapred od toga da će na kraju vašeg razmišljanja moći da se napravi šraf ili kakav instrument, nego iz radoznalosti koja je pokušavala da se probije kroz tamnu masu tajni prirodnih i sveta koji nas okružuje“, rekao je Kostić.

Kostić je naveo da se taj problem vidi u načinu na koji se nauka finansira.

On je ukazao na to da je Univerzitet nekada bio prirodno leglo nauke, a danas je pod ogromnim pritiskom različitih struja koje pokušavaju da objasne da je potrebno biti koristan.

„Ukoliko ne bude bilo energije da se osnovnim naukama dopusti da plutaju između nečega što je korisno i nečega što je samo čista radoznalost. bojim se da smo u velikoj neprilici“, rekao je predsednik SANU.

On je dodao da se boji da smo na korak od novog naučnog kolonijalizma, a jedan od znakova je odlazak mladih, pametnih i ambicioznih ljudi koji traže da se isprobaju na mestima i u metodološkim uslovima koje ne samo naša, nego i mnoge druge države ne mogu da isprate.

Kopredsednik Programskog odbora Svetske konferencije o osnovnim naukama i održivom razvoju Nebojša Nešković rekao je da se konferencija održava u okviru Međunarodne godine osnovnih nauka za održivi razvoj koju je proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija.

On je naveo da će naučnici govoriti o rezultatima osnovnih istraživanja u matematici, fizici, hemiji, biologiji, kao i o korišćenju tih rezultata za dostizanje ciljeva održivog razvoja u vezi sa ekologijom, energetikom, hranom, vodom, obrazovanjem, inovacijama, tehnologijama…

Nešković je naveo da će, između ostalog, naučnici govoriti o tome kako se definiše haos koji se javlja u mnogim pojavama u prirodi i društvu, kako se definiše beskonačnost i da li postoji nešto preko beskonačnosti, o crnim rupama.

Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Marijana Dukić Mijatović rekla je da je konferencije koja se održava u SANU jedna od najznačajnijih koja se u ovom momentu dešava na svetskom nivou pod okriljem Uneska.

„Ministarstvo se nije dvoumilo da preuzme najveći teret organizacije ove konferencije zato što želimo da mapiramo Beograd i Srbiju, da budemo što vidljiviji na svetskoj mapi, da imamo priliku ga ugostimo naučnike ovog nivoa da mogu da se umreže sa našim naučnicima, da radimo na zajedničkim budućim projektima, ali i da razmenimo iskustva, da ih upoznamo šta smo uradili u nauci u prethodnih par godina, šta su oni uradili, da primenimo dobre prakse i kod nas“, rekla je ona.

U okviru konferencije otvorena je izložba posvećena ciljevima i rezultatima koje kompanija L’Oreal sprovodi u okviru svoje politike održivosti.