U saobraćaju u proteklih deset godina život izubilo 180 dece

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine u svetu više od  262.000 dece smrtno strada u saobraćajnim nezgodama, dok preko 10 miliona bude lakše ili teže povređeno. Kako se navodi na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje, deca u razvijenim zemljama najčešće stradaju kao punici u vozilima, skoro svako drugo dete, dok u nerazvijenim i zemljama u razvoju najčešće stradaju kao pešaci (i do 40 odsto).

Sa starošću deteta raste i rizik od njegovog povređivanja i stradanja u saobraćaju. Kod male dece (do 4 godine starosti) saobraćajni traumatizam zauzima 9. mesto među vodećim uzrocima smrti, u predškolskom i ranom školskom uzrastu nalazi se na 2. mestu, dok u periodu adolescencije, i to pre svega one kasne (15-19 godina), zauzima ubedljivo 1. mesto među svim uzrocima prevremene smrti.

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja RS, na putevima u našoj zemlji je u proteklih deset godina život izubilo 180 dece, dok je 16.152 povređeno, od čega svako šesto teže. U našoj zemlji deca najčešće stradaju kao putnici u vozilu (svako drugo), kao pešaci (svako treće) i biciklisti (svako osmo stradalo dete).

Zašto su deca u većem riziku od povreda u saobraćaju?

Deca zbog svojih specifičnih psihofizičkih i razvojnih karakteristika spadaju u rizičnu grupu učesnika u saobraćaju. Odrasli i deca se razlikuju u telesnoj visini, a sva saobraćajna signalizacija je podređena merama odraslog čoveka. Detetu svaka veća stvar zakloni pogled i njegova pažnja usmerena na saobraćaj se gubi. S druge strane vozačima je, zbog njihovog rasta, teško da vide decu, posebno kada se vozilo kreće unazad.

Mala deca i deca predškolskog uzrasta teško određuju smer kretanja vozila i ne mogu da prate brze promene toka saobraćaja. Čulo vida se potpuno razvija tek posle desete godine života, tako da je vidno polje dece pre ovog uzrasta uže nego kod odraslih, periferni vid je slabiji i deca mnogo kasnije primete određene predmete koji se približavaju sa strane.

Mala deca teško mogu da odrede veličinu i brzinu vozila na osnovu zvuka motora koji čuju, kao i sa koje strane dolazi zvuk. Koncept leve i desne strane kod deteta se razvija tek nakon sedme godine života!

Deca nemaju dovoljno iskustva ni znanja o bezbednom učestvovanju u saobraćaju, a na njihovo kretanje često utiče emocionalno stanje i impulsivnost. U periodu adolescencije za mnoge nezgode u tom periodu uzroke treba tražiti u njihovom ponašanju koje ne prihvata osnovna pravila saobraćaja, iako ih često bolje poznaju i od odraslih.

Za decu pešake i bicikliste posebno je značajno da na vreme adekvatno usvoje pravila bezbednog ponašanja u saobraćaju, dok je kod dece putnika u vozilu podjednako važno i bezbedno ponašanje i razvijena svest o značaju bezbednog ponašanja u saobraćaju kod njihovih roditelja.

„Sa aktivnim učenjem deteta o bezbednosti u saobraćaju roditelji treba da počnu čim dete prohoda. Ponašanje u saobraćaju dete uči, posmatranjem, identifikacijom i imitacijom vršnjaka i odraslih. Roditelji i svi oni koji o deci brinu bi svojim primerom trebalo da pokažu detetu kako da se ponaša da bi bilo što bezbednije u saobraćaju, da se pridržavaju svih pravila u saobraćaju- da obavezno vezuju sigurnosni pojas tokom vožnje, voze propisanom i prilagođenom brzinom, ne koriste mobilni telefon u toku vožnje i sl“, navode iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Kako smanjiti rizik od povreda dece u saobraćaju?

DETE KAO PEŠAK

Malo dete uvek držite za ruku kada ste na ulici i vodite računa da vam se ne otrgne, navode iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Kada se krećete pored puta sa većim detetom, držite dete čvrsto za ruku i objašnjavajte mu situacije u saobraćaju kada se steknu uslovi da ih dete razume.
Učite dete najvažnijim pravilima:
da je trotoar najsigurnije mesto za kretanje,
da nikada ne istrčava na ulicu za drugarom, loptom ili nekom drugom igračkom,
da prelazi kolovoz isključivo na obeleženom pešačkom prelazu,
da nikada ne trči preko pešačkog prelaza,
da bude oprezno i na pešačkom prelazu sa semaforom – da osluškuje i osmatra saobraćaj sa svih strana, iako je uključeno zeleno svetlo za pešake,
da usvoji pravilo prelaska preko kolovoza – stani, čekaj, gledaj levo, desno, pa opet levo, oslušni i kreni,
da se ne igra na parkiralištu i na ulici,
da ne prelazi ulicu između parkiranih vozila,
da ne koristi slušalice i mobilni telefon u saobraćaju.
Odaberite najsigurniji put do škole i uvežbavajte s detetom sigurno kretanje.
Kada dočekujete dete pred školom/vrtićem, nikada to ne činite na suprotnoj strani ulice.

Radi bolje vidljivosti deteta na putu preporučuje se nošenje svetle ili fluorescentne odeće tokom dana, a za uslove smanjene vidljivosti i u toku noći preporučuje se nošenje reflektujućih obeležja na odeći, rancu ili obući.

Bez obzira na to koliko žurite, ako ste sa detetom, nikada ne činite saobraćajne prekršaje – ne prelazite ulicu van pešačkog prelaza jer time rizikujete i svoj i njegov život!

DETE KAO PUTNIK U VOZILU

Na našim putevima deca najviše stradaju kao putnici u vozilima, a jedan od najčešćih razloga je nekorišćenje odnosno nepravilno korišćenje autosedišta i druge sigurnosne opreme za prevoz dece u vozilu.

O tome koliko roditelji u našoj zemlji malo pažnje poklanjaju bezbednosti svoje dece u vozilima svedoči činjenica da i pored mnogobrojnih upozorenja, kod nas tek svako treće dete uzrasta do 12 godina koristi sigurnosnu opremu i autosedišta.

Brojna istraživanja i, nažalost, crne statistike pokazali su da dete nije bezbedno u naručju odrasle osobe, niti ukoliko je vezano pojasom za odrasle koji ne odgovara njegovoj visini ili težini. Usled nepravilne upotrebe sigurnosni pojas u slučaju sudara detetu može naneti dodatne povrede.

„Autosedišta treba da koristite od trenutka izlaska iz porodilišta, čak i na najkraćim putovanjima. Kako bi vaše dete bilo što bezbednije, uvek ga prevozite u atestiranom i pravilno postavljenom autosedištu, koje odgovara uzrastu (težini i visini) vašeg deteta i u kome je ono pravilno vezano“, poručuju iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.